Borba Info Vesti
Evropa je donela važnu diplomatsku odluku koja bi mogla da promeni dosadašnji tok pregovora o Ukrajini.
Posle dugih neslaganja među evropskim prestonicama, postignut je dogovor o zajedničkom nastupu prema Moskvi, dok se istovremeno otvara pitanje budućeg bezbednosnog uređenja kontinenta.
Do sada su pregovaračkim procesom prvenstveno upravljali Vašington, Moskva i Kijev, dok su evropske države nastojale da obezbede neposredno učešće u odlučivanju o pitanjima koja utiču na njihovu bezbednost.
Evropski lideri su 13. novembra dogovorili da Evropu u budućim pregovorima sa Rusijom predstavlja pet država – Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Poljska. U pregovaračkom formatu učestvovaće i predstavnici institucija Evropske unije, uz očekivano uključivanje NATO-a.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta naglasio je da Evropa mora da govori jedinstvenim glasom kada se odlučuje o njenoj bezbednosti i budućnosti Ukrajine. Dogovor pet država predstavlja pokušaj prevazilaženja dosadašnjih podela i uspostavljanja zajedničke pregovaračke pozicije.
Moskva je poručila da evropsko učešće može biti prihvatljivo ukoliko postoji stvarna spremnost za postizanje mira. Međutim, ruska strana insistira da razgovori ne budu ograničeni samo na Ukrajinu, već da obuhvate i širu arhitekturu evropske bezbednosti.
Upravo to pitanje moglo bi da postane jedna od glavnih prepreka budućim razgovorima. Dok evropske države žele neposrednu ulogu u pregovorima o Ukrajini, Rusija zahteva da se istovremeno razmotre dugoročna bezbednosna pravila i odnosi na kontinentu.
Odluka o formiranju evropskog pregovaračkog tima predstavlja značajan diplomatski pomak, ali još ne znači da je postignuta saglasnost o sadržaju pregovora.
Pet evropskih država dobilo je zadatak da nastupa zajednički, dok će spremnost Moskve da prihvati takav format zavisiti i od odnosa prema ruskim bezbednosnim zahtevima.
