Borba Info Vesti
Bivša šefica austrijske diplomatije i direktorka centra G.O.R.K.I. pri Sankt Peterburškom državnom univerzitetu Karin Knajsl iznela je u intervjuu za TASS svoj pogled na aktuelnu debatu o mogućem pristupanju Austrije NATO savezu, osvrćući se na pravne i istorijske aspekte neutralnosti zemlje.
Takođe je komentarisala aktuelna pitanja vezana za Ukrajinu, Srbiju i Siriju.
Govoreći o izjavi aktuelne ministarke spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger, koja je u intervjuu za nemački list Welt am Sonntag pomenula da bi Austrija mogla razmotriti kraj neutralnosti i pristup NATO-u, Knajsl podseća da se ova rasprava vodi već 25 godina.
Kako navodi, Austrija već sarađuje sa NATO u mnogim oblastima, a kao povod za obnovu debate najčešće se navodi bezbednosna situacija i percepcija o promeni u međunarodnim odnosima.
Posebno ističe da prethodni ministar Aleksandar Šalenberg, iz Austrijske narodne partije, takođe nije zastupao tradicionalnu liniju – tvrdeći da je neutralnost zemlje isključivo vojna, a ne politička.
Za Knajsl, koja se poziva na pravne argumente, ovakav stav izaziva nedoumice jer austrijski ustav izričito propisuje obavezu trajne neutralnosti.
U tom kontekstu, ističe da je Austrija tokom proteklih decenija odbijala da omogući tranzit NATO trupa preko svoje teritorije, uključujući periode poput sukoba u Iraku ili na Kosovu.
Međutim, u trenutnim okolnostima, Austrija redovno dopušta prolazak tereta namenjenog Ukrajini. Nasuprot tome, Mađarska, iako članica NATO, ne dozvoljava takav tranzit. Prema Knajsl, to ukazuje na novu praksu koja se sprovodi poslednje tri godine.
Ključnim smatra istorijsko-pravni osnov austrijske neutralnosti. Podseća da je 15. maja 1955. godine potpisan Državni ugovor između Austrije i četiri savezničke sile (SAD, Velika Britanija, Francuska i SSSR) kojim je uspostavljena nezavisnost zemlje nakon desetogodišnje okupacije.
U tom kontekstu, ideja o austrijskoj neutralnosti potekla je, prema njenim rečima, iz Moskve, po uzoru na švajcarski model.
Na osnovu toga, smatra da neutralnost nije jednostavna unutrašnja odluka austrijskog parlamenta, već deo međunarodnog ugovornog sistema. Stoga, čak i u slučaju da dvotrećinska većina u parlamentu odluči o napuštanju neutralnosti i pristupanju NATO-u, neophodno je, po njenom mišljenju, razmotriti stav svih potpisnica Državnog ugovora.
I dok tri zapadne sile verovatno ne bi imale prigovor, Rusija, kao pravna naslednica SSSR-a, mogla bi, kako tvrdi Knajsl, da pokrene pitanje veta iz pravnih razloga.
Primećuje da se u Rusiji već pojavljuju komentari pojedinih političara na ovu temu, ali izostaje šira i dublja debata o značenju Državnog ugovora iz 1955. godine.
Knajsl zaključuje da ministarka Majnl-Rajzinger želi da inicira novu raspravu o tom pitanju, ali da trenutno u austrijskom parlamentu nema dovoljno podrške za takvu promenu kursa.
Borba.info
