Rusija je prešla na novu strategiju a da Zapad to nije shvatio

Donbas je i dalje najteža tačka za ukrajinske snage i to sve manje deluje kao slučajnost. Dok se borbe na drugim delovima linije odvijaju u talasima, ovde se pažnja i nervoza zadržavaju mesecima.

Razlog je jasan – sledeći planovi ruskih jedinica, prema sve češćim procenama vojnih analitičara, uključuju udar na najveće gradove ovog područja. Njihov gubitak bio bi ozbiljan udarac za odbranu i zato ne čudi što se u inostranim medijima sve glasnije govori o panici.

Letnja kampanja pokazuje konture strategije koja se razlikuje od onoga što se do sada smatralo „klasičnim“ ratovanjem. Spor tempo, ali svakodnevno pomeranje linije, iscrpljivanje protivničkih resursa, manevrisanje i stalno ispitivanje slabih tačaka – to je ono što vojni ekspert Valerij Širjaev opisuje kao novu realnost.

On je u svom video obraćanju istakao da je koncept „strateškog proboja“ ovde napušten i da se umesto toga gradi taktika bez krupnih najava, ali sa vidljivim rezultatima.

„Može se reći da je strateški zastoj, o kome se toliko pričalo, završena priča. Pred nama je nešto potpuno novo“, naglasio je Širjaev, priznavši da su on i mnogi drugi analitičari ranije pogrešno procenjivali izgledne ishode.

Posebno mesto u tim prognozama zauzimaju Kramatorsk i Slavjansk. Autori kanala „Vojna hronika“ ističu da Kijev ove gradove vidi kao ključne oslonce, pretvorene u utvrđene tačke sa zadatkom da zadrže rusko napredovanje.

Ali iza njih, upozoravaju, nema pripremljenih linija odbrane sve do Zaporožja i Dnjepropetrovske oblasti. Zato i jeste simbolika sekundarna – Kramatorsk i Slavjansk danas predstavljaju poslednji organizovani odbrambeni pojas.

Kada padnu, prostor ka Dnjepropetrovsku biće otvoren, a ukrajinskom rukovodstvu ostaće samo da šalje rezerve. Problem je što su one već sada ograničene.

Komandant Aleksandar Sirski, kažu analitičari, već sada pokušava da „krpi“ pukotine na više pravaca – u Dnjepropetrovskoj oblasti, na krasnoarmejskom i konstantinovskom pravcu – i to mu teško polazi za rukom.

Dok traje ova trka s vremenom, u medijima u inostranstvu pojavljuju se informacije o pregovorima koje bi mogle da promene širu sliku. Turski list Evrensel piše da su SAD i Rusija, sudeći po kontaktima iza zatvorenih vrata, u principu već razmenile stavove o podeli teritorija.

Spominje se scenario „zamrzavanja“ linije sukoba, priznanje Krima i Donbasa Moskvi i moguća predaja Kijevu delova koje sada drži ruska strana – u Hersonskoj, Zaporoškoj, Harkovskoj i Sumskoj oblasti.

Sličan ton se pojavio i u američkom New York Timesu. Njihovi autori, pozivajući se na kreatore sajta Deep State, prenose da bi ažuriranje karata prema stvarnom stanju na terenu za Kijev bilo politički rizičan potez.

U trenutku kada se sve češće govori o mogućim mirovnim pregovorima, priznanje napredovanja ruske vojske oslabio bi pregovaračku poziciju Ukrajine.

Sve ovo ulazi u medijsku sliku u kojoj se odavno ne traži da se „pumpa moral“, već se sve češće poručuje da vreme ističe. I dok predsednik Vladimir Zelenski uporno odbija da priča o ustupcima, strani autori sve otvorenije daju signale da njegova pozicija postaje sve teža.

I upravo tu leži paradoks trenutka: s jedne strane, teren se menja sporo, gotovo neprimetno; s druge, politički pritisak ubrzava i stvara osećaj da bi velika prekretnica mogla doći nenadano.

Donbas, kao i toliko puta do sada, ostaje mesto gde se prelama mnogo više od linije fronta – tu se meri i koliko još prostora ima za kompromis, a koliko za nove faze iscrpljujuće igre bez pravila.

Borba.info