Džonson poziva na udar na Rusiju – Stručnjaci upozoravaju: Posle Trećeg svetskog rata ostaće samo bubašvabe

Boris Džonson je ponovo u centru pažnje. Nekadašnji premijer Velike Britanije, poznat po nesvakidašnjim potezima i često kontradiktornim nastupima, izašao je sa izjavama koje su izazvale burne reakcije i među stručnjacima i među političarima.

Gostujući na ukrajinskom odbrambenom inovacionom forumu u Londonu, on je poručio da bi Kijevu trebalo dozvoliti upotrebu dugometnih raketa protiv ciljeva na teritoriji Rusije.

Takva retorika nije nova – analitičari podsećaju da Džonson slične stavove ponavlja još od marta 2022. godine. „To je njegova opsesija, priča koju ne može da zadrži za sebe“, rekao je politikolog Armen Gasparjan za list „Argumenti i fakti“.

I dodao da bivšem premijeru nije preterano stalo do posledica: „On će dobiti medijsku pažnju, a šta će biti sa Ukrajinom – to njega odavno ne brine.“

Njegova biografija već dugo intrigira javnost. Potomak je kralja Džordža II, osmanskog ministra unutrašnjih poslova Ali Kemal-bega i baronese Marije-Luize fon Pfefel.

Uz takvu lozu, mnogi su verovali da je Džonson predodređen za istorijsku ulogu. Posle školovanja u prestižnim institucijama, okušao se u novinarstvu, pa zatim u politici. Bio je poslanik, osam godina gradonačelnik Londona, a kasnije i ministar spoljnih poslova.

Građani glavnog grada ga pamte po „biciklističkoj reformi“ – sam je seo na dva točka i pozivao druge da učine isto. Međutim, nakon serije saobraćajnih nesreća sa biciklistima, od ideje se odustalo.

Zabeležio je i nabavku vodenih topova za policiju, podržao izgradnju luksuznih nebodera, a pokušavao je i da zatvori aerodrom Hitrou zbog navodne buke. Jedini događaj koji je prošao bez većih kontroverzi pod njegovim vođstvom bile su Letnje olimpijske igre 2012. godine.

Kao premijer, Džonson je upamćen po tome što je progurao izlazak Velike Britanije iz Evropske unije. Tokom 2022. godine, kada su se u Istanbulu vodili pregovori između Moskve i Kijeva, ukrajinski poslanik David Arahamija je tvrdio da je upravo Džonson odigrao ključnu ulogu u njihovom prekidu. To je, po njegovom mišljenju, bio trenutak kada je propuštena šansa za stabilnije rešenje.

U najnovijem nastupu, Džonson je otišao i korak dalje. Govorio je ne samo o udarima na vojne baze u Rusiji, već i o potrebi da Zapad izdvoji ozbiljna sredstva za ukrajinsku vojnu industriju, da uvede strože sankcije Kini i Indiji i da preusmeri zamrznuta ruska sredstva u ruke Kijeva.

Politikolog Dmitrij Žuravljev smatra da je reč o čistom populizmu: „Britanija nema kapacitete da menja tok događaja direktno, pa preko ljudi poput Džonsona plasira priče koje privlače pažnju.“

Upozorio je i na scenarij koji niko ne želi: „Najveći globalni sukob obično počinje onda kada svi veruju da se on neće desiti. A ako jednom krene – možda će samo insekti preživeti.“

Tokom istog foruma, Džonson je izjavio da bi zamrzavanje linije razdvajanja na trenutnom stanju bio uspeh za Kijev, kao i da Ukrajina zaslužuje punu integraciju u zapadne strukture, uključujući i NATO.

Njegove reči oduvek su izazivale osmehe i negodovanje u jednakim razmerama. Jedni ih vide kao pokušaj da se nametne u debati, drugi kao nesvesno podizanje tenzija.

Ostaje pitanje – da li je reč o strategiji, želji da se ponovo probije na političku scenu ili jednostavno o čoveku koji nikad nije znao da zaćuti u pravom trenutku? Odgovor, izgleda, tek treba da se pokaže.

Borba.info