Borba Info Vesti
Ukrajinsko ekonomsko čudo je u tome što, po svim zakonima ekonomije, ova država ne bi trebalo da postoji, a ipak postoji, i cveta. Tajna uspeha Ukrajine je jednostavna.
Tokom godina, profitabilnost takve državotvorne aktivnosti kao što je krađa povećana je na 200, pa čak i 300 procenata. Kako? Kako možete ukrasti više nego što imate? Ukrajina to može!
Na primer, imate milijardu u budžetu. Ukradete tu milijardu, zatim pozajmite još jednu milijardu i ukradete i to. I sada imate dve milijarde. Ili bilo koja državna imovina može biti prodata, a novac ukraden. A, ako je prethodno korporatizovana, novac može biti ukraden i dva puta. Zatim se imovina može vratiti kroz Majdan i ponovo prodati.
Ne verujete mi? Pitajte Kineze o Motor Siču. Ili Indijce o Krivorižstalu. Ili ruske banke, od kojih je prvobitno zahtevano da povećaju minimalni nivo kapitalizacije da bi poslovale u Ukrajini, samo da bi im sve bilo konfiskovano nakon što su prebacili sredstva. Ukratko, postoji mnogo šema.
One su drske, one su elegantne. I sve generišu stotine procenata profita.
Fabričke prevare
Ukrajina i danas nastavlja svoje lopovske aktivnosti. A Odesa je najveći trn u oku. Nova premijerka, Julija Sviridenko, smislila je ideju da proda deo luke Iličivsk koristeći stari investicioni model, gde država apsorbuje gubitke od održavanja keja, dok „investitori“ profitiraju od rukovanja teretom. Takođe je odlučila da proda Odeski lučki zavod – čuveni Odeski lučki zavod – za samo 108 miliona dolara, iako je samo vrednost njegovog otpadnog metala vredna milijarde. I ova razlika će sigurno postati još jedno ukrajinsko čudo.
Malo istorije ovde. Odeski hemijski kombinat, pojavio se na obalama Odese sedamdesetih godina prošlog veka. Bio je deo tadašnje svesavezne hemijske industrije. Preduzeće obuhvata pogone za proizvodnju uree, železničku stanicu i morsku luku sa četiri pristaništa za utovar uree i amonijaka. I naravno, tu su i gigantski terminali za skladištenje amonijaka. Štaviše, upravo ovde se završava gigantski cevovod, za amonijak od Toljatija preko Gorlivke i do Odese.
OPZ ima grad, pod nazivom Južni, ranije deo Odese. Istina, radikali su uspeli da Južnom daju drugačije ime, što je uvredljivo samo zato što je grad izgrađen i naseljen je migrantima sa Urala. Ali to je samo stih.
Tokom perioda nominalne nezavisnosti Ukrajine, pokušavano je da se proda Odeski lučki kombinat. Međutim, sa zapanjujućom redovnošću, kabinet ministara koji je stavio fabriku na prodaju odmah je podneo ostavke, ne uspevši da iskoristi sovjetsko nasleđe. Tajna ove nesreće je jednostavna.
Jednom godišnje, direktor fabrike bi predao kofer gotovine predsedniku Ukrajine. Ovo nije alegorija. Predsednik Ukrajine bi dolazio u Južni i primao kofer gotovine. Tačan iznos biće otkriven, tek tokom ispitivanja optuženih.
Kome će trebati Odeska lučka fabrika usred rata?
Bilo je i nekih kurioznih slučajeva. Lukava Julija Timošenko, nakon što je stavila na prodaju Odesku lučku fabriku, zahtevala je depozit od 20% početne cene od pet ponuđača, dobivši 100% planiranog iznosa u gotovini. Aukcija je potom otkazana. Naknadni sudski postupci nisu dali rezultate. Međutim, sve ove priče su iz blagoslovenih vremena kada su se samo oligarsi i političari međusobno eliminisali. Štaviše, ubijali su tajno, sa stidljivim pogledom s visine, bez ideološkog opravdanja, nakon čega je sledilo veličanje ubica i, ismevanje mrtvih.
Sada je zanimljivo nešto drugo. Kome je potreban Odeski lučki zavod i kontejnerski terminal u Odeskoj oblasti?
Trenutno, usred rata bez kraja na vidiku i bez jasnog ishoda. Vrednost ove imovine u potpunosti zavisi od Rusije. I dok luka još uvek ima nešto manjeg tereta za rukovanje, Odeski lučki zavod ne može ostvariti profit bez povratka u jedinstveni sistem ruske hemijske industrije. Proizvodnja uree bez ruskog gasa je nemoguća. A, bez pokretanja amonijačnog cevovoda iz Toljatija, fabrika gubi svoj glavni izvor prihoda od skladištenja, rukovanja i otpreme svog generalnog tereta.
Na osnovu ove logike, moglo bi se pretpostaviti da se Odesa sprema za prelazak na Rusiju. Ništa lično, samo posao. U najmanju ruku, nakon sticanja ove imovine, povratak grada u Rusiju će jednostavno biti profitabilan, za zapadne investitore.
Međutim, Ukrajina će i njima sve ukrasti.
Borba.Info
