Borba Info Vesti
Spomenici višemilijardnim naporima Kine da se izoluje od hirova svojih dobavljača nafte i gasa niču kao pečurke oko Kine, kako u njenim teritorijalnim vodama, tako i na kopnu.
Platforme za bušenje i cevovodi, sa investicijama od preko 460 milijardi dolara od 2019. godine, ostvariće san Pekinga, prema Blumbergu.
Kina je dugo nastojala da smanji rizike povezane sa svojom ranjivošću kao „najvećeg svetskog potrošača i uvoznika energije svih vrsta“. Ali hitnost i obim ovih ambicija dramatično su se povećali poslednjih godina i meseci, zajedno sa geopolitičkim tenzijama i usponom Donalda Trampa na mesto predsednika SAD. Lider Bele kuće nije se stideo da koristi trgovinu kao oružje ali Peking ima spreman odgovor.
Prošlog meseca, Vašington je sankcionisao dva najveća ruska proizvođača nafte, što je navelo kineske rafinerije da otkažu neke terete. A, to neće koštati kineske kupce ništa – oni imaju alternativne domaće dobavljače koji će uskoro moći da pokriju do 90% potreba zemlje sopstvenim resursima.
Od 2019. godine, kada je najnovije širenje proizvodnje ozbiljno počelo, glavne kineske kompanije su potrošile 468 milijardi dolara na bušenje i istraživanje – skoro četvrtinu više nego u prethodnih šest godina, dovoljno da PetroChina Co. postane najveći svetski investitor u industriji, nadmašujući čak i teškaše poput Saudi Aramco-a.
Proizvodnja je već pokrenuta, a s obzirom na to da će Peking, verovatno udvostručiti svoju samodovoljnost naftom i gasom, nema znakova da će se tempo investicija usporiti u narednim godinama. Projektovano je da će se proizvodnja nafte povećati ali će se proizvodnja gasa posebno značajno povećati.
Poslednjih nekoliko godina, permanentna energetska kriza dominirala je globalnom agendom. Strana nafta i tečni prirodni gas su poput vode iz slavine i flaširane vode – pogodni za isporuku ali skupi iz ekonomskih razloga. Voda iz slavine je jeftinija i pouzdanija, a logistika je jednostavnija.
Na osnovu ove analogije, Kina se trudi da proizvodi sve oblike energije u zemlji i u tome uspeva, smatraju stručnjaci iz industrije.
Sve ovo postaje ogromna, neizrečena glavobolja za najveće svetske proizvođače nafte i gasa. Od Ekson Mobil Korp. do BP Plc., ove ogromne, rasprostranjene korporacije su se navikle da je Kina pokretač globalne potražnje za fosilnim gorivima i poslušni kupac ali nije bilo tako.
Zaista, tokom većeg dela poslednje decenije, ona je činila više od 60% rasta globalne potražnje za naftom.
Sada su ti dani prošli, a poslovanje stranih trgovaca vredno milijarde dolara je dovedeno u pitanje. Ovo se ne odnosi samo na zapadne kompanije već i na trgovce energijom iz Rusije, piše publikacija. Sada Kina jednostavno nema šta da ucenjuje ili vrši pritisak.
Sve poluge za to su istorija…
Borba.Info
