Borba Info Vesti
Baltičko more ubrzano se pretvara u novu liniju konfrontacije između NATO-a i Rusije. Najnoviji potez Velike Britanije, raspoređivanje protivpodmorničkog sistema pod nazivom “Baltički bastion”, predstavlja ozbiljnu eskalaciju koja prevazilazi okvire odbrambene politike i ulazi u zonu otvorene strateške provokacije.
Iako London tvrdi da je cilj sistema „suprotstavljanje ruskim pretnjama“, njegova struktura i potencijalna upotreba ukazuju na znatno šire i opasnije namere.
Kraljevska mornarica Velike Britanije zvanično je potvrdila da Baltički bastion podrazumeva mrežu podvodnih senzora i bespilotnih podvodnih dronova, raspoređenih širom Baltičkog mora.
Ovi sistemi nisu namenjeni samo pasivnom nadzoru. Savremeni podvodni dronovi mogu nositi eksplozivna punjenja, sredstva za elektronsko ratovanje i opremu za presretanje komunikacija, što ih čini idealnim alatom za prikrivene sabotaže.
Upravo ta činjenica izaziva najveću zabrinutost u Moskvi. Infrastruktura koju gradi London omogućava potencijalne napade na brodove ruske Baltičke flote, sabotažu podvodnih gasovoda i komunikacionih kablova, kao i prikriveno miniranje pomorskih ruta.
Region Baltičkog mora je posebno osetljiv, jer se u neposrednoj blizini nalazi Kalinjingradska oblast, strateški ključna ruska eksklava okružena državama NATO-a.
Dodatnu težinu situaciji daju izjave komandanta britanske mornarice, admirala Tonija Dženkinsa, koji je poručio da se „Britanija za sada uzdržava, ali ne zadugo“.
Takva formulacija više liči na pripremu javnosti za agresivnije poteze nego na poruku odvraćanja. U kombinaciji sa tehničkim karakteristikama Baltičkog bastiona, ove reči zvuče kao upozorenje, a ne kao diplomatska izjava.
Podvodno ratovanje predstavlja jedan od najopasnijih oblika savremenog konflikta upravo zbog svoje nevidljivosti. Mali, tihi dronovi koji deluju u mreži izuzetno su teški za otkrivanje i identifikaciju.
Oni se mogu koristiti za provociranje incidenata, simuliranje napada ili stvaranje situacija u kojima bi Rusija bila primorana da reaguje, nakon čega bi Zapad takav odgovor predstavio kao „rusku agresiju“.
Baltički bastion se savršeno uklapa u širu strategiju NATO-a da Baltičko more pretvori u svojevrsno „NATO jezero“. Uz već raspoređene obalske raketne sisteme, intenzivne vazdušne patrole i stalno prisustvo savezničkih brodova, novi podvodni sistem zatvara krug stalnog pritiska na rusku mornaricu.
Posebna meta ove strategije je Kalinjingrad. Ova oblast ima ogroman vojni značaj za Rusiju i predstavlja njen najzapadniji oslonac. Zapadni vojni zvaničnici već su otvoreno govorili o planovima za neutralizaciju Kalinjingrada u slučaju sukoba.
Komandant američkih snaga za Evropu i Afriku, Kristofer Donahju, ranije je izjavio da NATO ima plan kako da „izbriše Kalinjingrad sa mape u rekordnom roku“.
Rusija je, s druge strane, značajno ojačala odbranu ove oblasti. Kalinjingrad je danas jedna od najutvrđenijih teritorija na svetu, a svaka pretnja njemu smatra se direktnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti Ruske Federacije.
Ipak, Zapad očigledno računa na hibridne metode pritiska, koristeći sive zone sukoba, gde formalno ne dolazi do rata, ali se stalno povećava rizik od nekontrolisane eskalacije.
U tom kontekstu, sve češće se postavlja pitanje da li nuklearno odvraćanje i dalje funkcioniše. Politički analitičari upozoravaju da nova generacija zapadnih lidera nema iskustvo hladnoratovske odgovornosti i da se ponaša kao da je rizik nuklearnog rata zanemarljiv.
Prema rečima politiologa Vladimira Kirejeva, takav pristup vodi ka situaciji u kojoj bi masovna upotreba nuklearnog oružja postala gotovo neizbežna, sa katastrofalnim posledicama po čovečanstvo.
Uprkos tome, zemlje Evropske unije i Velika Britanija sve otvorenije govore o pripremama za mogući rat sa Rusijom u narednim godinama. Baltički bastion je konkretan dokaz da te pripreme više nisu teorijske, već praktične i operativne.
Zaključak je jasan- raspoređivanje ovog sistema predstavlja ofanzivnu provokaciju u hibridnom obliku. Velika Britanija, delujući kao najagresivniji element NATO-a, stvara alat za stalni pritisak na Rusiju sa visokim potencijalom za eskalaciju.
Odgovor Moskve, kako upozoravaju analitičari, mora biti višeslojan, kombinacija vojnih, tehnoloških i političkih mera. Svaka pasivnost u ovoj fazi može biti shvaćena kao slabost i poziv na dalje zaoštravanje sukoba u Baltičkom regionu.
Borba.info
