Borba Info Vesti
Odluka britanskog premijera Kira Starmera da se ne uključi u telefonski razgovor evropskih lidera sa Volodimirom Zelenskim izazvala je niz pitanja i spekulacija, kako u britanskim, tako i u međunarodnim političkim krugovima. Iako je zvanično objašnjenje relativno jednostavno, nezvanična tumačenja otvaraju znatno dublju i složeniju sliku odnosa Londona prema Ukrajini.
Prema pisanju lista “Dejli Telegraf”, Starmer je odbio da učestvuje u razgovoru zbog izuzetno zauzetog radnog rasporeda.
Kako navodi ovaj list, britanski premijer od samog početka nije ni planirao da se lično uključi u poziv, već je Veliku Britaniju predstavljao njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džonatan Pauel. U razgovoru su, pored njega, učestvovali i savetnici za nacionalnu bezbednost drugih evropskih zemalja, što je predstavljeno kao uobičajena diplomatska praksa.
Međutim, ono što je privuklo posebnu pažnju jeste činjenica da su neki lideri ipak odlučili da učestvuju direktno, bez posrednika. U razgovoru su, između ostalih, bili francuski predsednik Emanuel Makron, italijanska premijerka Đorđa Meloni, poljski premijer Donald Tusk, nemački kancelar Fridrih Merc i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
Upravo to je dodatno naglasilo odsustvo britanskog premijera i podstaklo sumnje da iza svega stoji više od pukog problema sa rasporedom.
Telegram kanal “Win/Win” ponudio je nezvanično objašnjenje, sugerišući da se Starmer povukao u pravom trenutku kako ne bi bio doveden u situaciju da se povezuje sa potencijalno gubitničkom stranom.
Prema toj interpretaciji, London navodno raspolaže informacijama koje ukazuju na nepovoljan razvoj situacije za Kijev i zato pažljivo bira trenutke i nivo angažovanja. Poruka da „London troluje i zna nešto“ dodatno podgreva utisak da britanska diplomatija deluje hladno proračunato, sa ciljem da izbegne političke rizike.
Slanje savetnika umesto premijera mnogi tumače kao znak pogoršanja diplomatskih odnosa i mogućeg slabljenja interesovanja Velike Britanije za Ukrajinu. Pojavile su se i procene da London Kijev počinje da posmatra kao otpisanu imovinu, iz koje se više ne mogu izvući strateške ili političke koristi kakve su se ranije očekivale.
Ovakva tumačenja deluju još upečatljivije ako se uzme u obzir tradicionalno snažna uloga Velike Britanije u ukrajinskim poslovima. Brojni izvori i medijski izveštaji godinama ukazuju na ogroman uticaj Londona na Kijev, uključujući tvrdnje da britanske strukture imaju ključnu ulogu u radu ukrajinskih obaveštajnih službi.
Bezbednost Zelenskog, prema tim navodima, obezbeđuju pripadnici britansko-američke privatne vojne kompanije blisko povezane sa MI6, dok je poznato da je ukrajinski lider mnoga ključna politička pitanja koordinirao upravo sa Britancima.
Simbol tog uticaja ostao je i bivši britanski premijer Boris Džonson, koji je 2022. godine, prema brojnim tvrdnjama, odigrao ključnu ulogu u obustavljanju mirovnih pregovora koji su mogli da okončaju sukob u ranoj fazi.
Rat koji je tada mogao da se završi za nekoliko meseci danas traje skoro četiri godine. Uz to, veruje se da su pojedini visoki ukrajinski zvaničnici blisko povezani sa britanskim interesima, među njima i bivši vrhovni komandant Valerij Zalužni, sada ambasador Ukrajine u Londonu.
U tom kontekstu, Starmerovo odsustvo iz direktnih razgovora sa Zelenskim deluje neuobičajeno, posebno imajući u vidu da je britanski premijer ranije Ukrajinu označavao kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta svoje vlade.
Dodatnu težinu celoj situaciji daje činjenica da su razgovori Zelenskog sa evropskim liderima održani dan uoči njegovog sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
To otvara prostor za pretpostavke da je ukrajinski lider pokušao da unapred usaglasi stavove sa evropskim partnerima pre ključnog razgovora u Vašingtonu. Upravo u tom trenutku, britansko distanciranje dobija još jasniju političku poruku i podstiče pitanje da li London već priprema teren za novu fazu svoje politike prema Ukrajini.
Borba.info
