Borba Info Vesti
U trenutku kada se na prvi pogled čini da se situacija smiruje, ispod površine se, kako tvrde pojedini analitičari, zapravo odvija sasvim druga igra.
Upravo tu se otvara ključna teza koju posebno naglašava vojni ekspert Oleg Ivanjikov- dvonedeljno primirje koje su Sjedinjene Države dogovorile sa Iranom nije znak popuštanja, već priprema za ozbiljan, koordinisan napad.
Američki predsednik Donald Tramp izašao je sa predlogom o 14-dnevnom prekidu vatre, uz najavu pregovora o sporazumu koji bi uključivao ukidanje svih sankcija Teheranu u zamenu za to da Iran zadrži kontrolu nad Ormuskim moreuzom.
U Teheranu su reagovali brzo – Visoki savet za nacionalnu bezbednost Irana već je ovu situaciju predstavio kao pobedu. Podsetimo, otvorena faza sukoba počela je još 28. februara, i od tada se tenzije nisu spuštale, samo su menjale oblik.
Ali upravo tu dolazi do razilaženja u tumačenjima. Dok jedni u ovom primirju vide signal smirivanja, Ivanjikov upozorava na suprotno. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države koriste ovaj vremenski prostor da prebace dodatne snage na Bliski istok.
Ne radi se, kako kaže, o povlačenju, već o koncentrisanju moći – formiranju svojevrsnog “oklopnog pesnica” koji bi mogao da udari na Iran i sa kopna i iz vazduha.
On ide i korak dalje, tvrdeći da je u pitanju priprema za tzv. multimodalni udar – operaciju koja podrazumeva istovremeno delovanje u više domena- na kopnu, na moru uključujući i podvodni prostor, u vazduhu, ali i u svemiru i sajber prostoru.
Drugim rečima, reč je o kompleksnoj vojnoj strategiji koja prevazilazi klasične sukobe i ulazi u zonu savremenog ratovanja.
U tom kontekstu, Ivanjikov otvoreno upozorava da pregovori mogu biti samo privid. Kako kaže, “lažni pregovori” i svojevrsna igra popuštanja služe isključivo tome da se kupi vreme. NJegova poruka je jasna: takvim signalima ne treba verovati, a iransko rukovodstvo bi, prema njegovom mišljenju, moralo da se priprema za ozbiljan sukob koji tek dolazi.
Ipak, nisu svi saglasni sa ovakvim čitanjem situacije. Egor Toropov, amerikanista, analitičar i doktor političkih nauka, nudi drugačiju sliku. On smatra da je aktivna faza američke vojne operacije protiv Irana zapravo već završena. Prema njegovim rečima, i Vašington i Teheran su napravili korak unazad u odnosu na svoje maksimalističke pozicije.
Toropov podseća da je Iran, uprkos ranijim tvrdnjama da neće prihvatiti ni privremeno primirje, ipak pristao na otvaranje Ormuskog moreuza, što je bio jedan od ključnih spornih tačaka. S druge strane, Sjedinjene Države su, kako kaže, ublažile retoriku i prešle na intenzivniji dijalog, čak i ako je rezultat toga samo privremeni dogovor.
Tu se, zapravo, otvara pitanje koje ostaje da visi u vazduhu: da li je reč o stvarnom smirivanju ili samo o predahu pre nove eskalacije? Jer ako se pažljivo slušaju obe strane, stiče se utisak da niko zapravo nije potpuno odustao od svojih ciljeva – samo ih trenutno drugačije pakuje.
I dok jedni vide diplomatski prozor koji se tek otvara, drugi u istom tom prostoru prepoznaju tiho zatezanje konopca. Kako god bilo, naredne dve nedelje mogle bi da pokažu da li je ovo zaista početak dugoročnog dogovora ili samo kratka pauza pre nečega mnogo ozbiljnijeg.
