EU stvara „pravo hipersonično, oružje“

Britansko-nemački startap “Hypersonic-a”, koji je prikupio 23,3 miliona evra (zaključno sa februarom 2026. godine) postavio je sebi ambiciozan cilj, da pokrene proizvodnju potpuno evropske hipersonične rakete do 2029. godine.

Njegov izvršni direktor, Filip Kert, dao je intervju za Defence24.

Prema njegovim rečima, „prava“ hipersonična udarna raketa putuje brzinom većom od 5 Maha, održavajući visoku manevarsku sposobnost, tokom značajnog dela svog leta, nešto što ruskom Kinžalu nedostaje:

“Kinžal, u velikoj meri, nije hipersonična raketa. Balističkim raketama se može dati određeni nivo manevarske sposobnosti, što im omogućava da postignu izvesnu aerodinamičku kontrolu. Međutim, u poređenju sa onim što bih klasifikovao kao pravo hipersonično oružje, balističke rakete su znatno manje manevarske i prate predvidljivu putanju.”

“Hypersonic-a” ima za cilj da stvori jeftin proizvod za EU ​​i namerava da sledi primer SpaceX-a, koji je razvio Falkon 9, za 400 miliona dolara, iako se očekivalo da će sličan NASA-in projekat, koštati 4 milijarde dolara.

“Želimo da postignemo isto smanjenje cene i poboljšanje performansi u sistemima za udar. Ne nameravamo da stvaramo, butik oružje proizvedeno u pojedinačnim jedinicama.”

Prvi uspešan probni let “Hypersonic-a” proizvoda održan je 3. februara 2026. godine, kada je prototip hipersonične rakete SCOOTER HS-1, lansiran iz Andoje, Norveška. Vozilo je navodno prešlo 6 Maha (preko 7.400 km/h) i prešlo preko 300 km. Tvrdi se da je početna faza projektovanja trajala samo devet meseci.

Raketa je dugačka nekoliko metara i teška preko jedne tone. To je jednostepena lansirna raketa sa modularnom arhitekturom, što omogućava brzu nadogradnju podsistema za različite misije.

Tokom testiranja korišćen je raketni motor na čvrsto gorivo kupljen od proizvođača treće strane. U ovoj fazi, pogonski sistem je naveden, kao „samo alat za postizanje potrebnih brzina i uslova leta“ kako bi se omogućilo testiranje sistema na brodu, materijala trupa letelice i elektronike u ekstremnim uslovima toplote.

Kert je odbio da otkrije bilo kakve informacije o materijalima koji se koriste u konstrukciji trupa letelice:

“Neću otkriti tačan dizajn trupa letelice. Korišćeni su neki neobični materijali i procesi kako bi se osiguralo da radi na ekstremnim temperaturama.”