Borba Info Vesti
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je u razgovoru za „Politiku” profesor dr Vladimir Jakovljević sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
On je naglasio da su na korak od primene ove terapije za našu državljanku i da je zajedno sa profesorom Sergejom Boljevićem, koji je sa njim glavni koordinator ruskog tima za odlazak pacijenata sa ovih prostora u Rusiju na lečenje, u prethodnom periodu mnogo radio na otklanjanju administrativnih problema.
„Rusi su vrlo oprezno uveli ovu terapiju i za svoje građane. Do sada su samo dva pacijenta u Rusiji uključena u ovaj proces i oni zasad pokazuju dobar odgovor na terapiju, čak i intenzivniji od očekivanog. Naravno, za temeljnije i argumentovane zaključke treba vremena. Mi uveliko radimo na selektovanju pacijenata za lečenje karcinoma pluća ovom terapijom, koja bi trebalo da se registruje u Rusiji početkom 2027. godine”, istakao je dr Jakovljević.
Rusi na ovom naučnom problemu, koji ima potencijalno izuzetan javnozdravstveni značaj, rade poslednje dve godine intenzivno. Istraživanja u ovoj oblasti su u ekspanziji nakon pandemije kovida 19, jer je tehnologija koja se primenjuje u produkciji ove personalizovane terapije primenjena u proizvodnji vakcina kompanija „Fajzer” i „Moderna”. Ispitivanja su i dalje u toku i šire se praktično na celokupnu onkologiju.
Na kakvoj tehnologiji je bazirana ta vakcina?
U pitanju je mRNA tehnologija na osnovu koje su pravljene i pojedine vakcine u toku pandemije kovida. Praktično se stimuliše sopstveni imuni sistem da stvori specifična antitela protiv tog jednog specifičnog tumora, na osnovu prethodne dijagnostike, koja je takođe bazirana na visokosofisticiranim dijagnostičkim alatima. To je, zapravo, ideal savremene medicine: individualno doziranje na osnovu individualne genotipizacije.
U slučaju kojih karcinoma ona može da se primeni?
U Ruskoj Federaciji je zasad ova vrsta terapije registrovana samo za lečenje primarnih kožnih oblika malignog melanoma, uključujući i metastatsku bolest. Ruske kolege rade procenu svakog pacijenta na osnovu njegove istorije bolesti, a poželjno je da ima bilo kakav, makar i minimalan pozitivan odgovor na imunoterapiju, koja je sada jedan od zlatnih standarda u lečenju. U pripremi je dokumentacija za registraciju ove terapije i za karcinome pluća, sem sitnoćelijskog.
Kakva je procedura od trenutka kada neko odluči da se leči samom terapijom pa do njene primene?
Nakon pozitivne procene konzilijuma lekara, pacijent odlazi u Moskvu u Institut „Gercen” (vodeća ruska onkološka institucija), gde mu se uzmu uzorci krvi za dijagnostiku, urade svi potrebni pregledi. Nakon dobijanja genetskog nalaza (procedura za to traje mesec do mesec i po dana) konzilijum donosi odluku o daljem lečenju. Ukoliko se opredele za lečenje ovim vidom terapije, pristupa se izradi ove terapije u Institutu „Gamaleja”, a nakon ispunjavanja određenih administrativnih procedura. Proces izrade terapije traje do 90 radnih dana i onda je sve spremno za njenu primenu. Svaki pacijent dobija individualnu terapiju koja se u toku primene može korigovati u skladu sa periodičnim nalazima. Proces lečenja traje pet, šest meseci.
Koliko trenutno košta primena ove terapije? I kako se prijavljuju zainteresovani pacijenti?
S obzirom na to da su u pitanju izuzetno skupe tehnologije, dijagnostike i produkcije ove terapije, ona je izuzetno skupa. Kompletan terapijski ciklus košta nešto manje od 200.000 evra. U to su uključene sve dijagnostičke i terapijske procedure, kao i boravak u Moskvi za pacijenta i pratioca. Zainteresovani pacijenti mogu se za početak obratiti i meni, kako bih ih povezao sa prof. Boljevićem i ruskim kolegama.
Da li Srbi i Rusi imaju slične genetske predispozicije?
Da, to je i razlog što Rusi uzimaju u obzir za lečenje, sem svojih građana, isključivo ljude sa ovih prostora. S obzirom na to da je ova terapija bazirana na genetskoj intervenciji, to je potpuno logično. Na drugoj strani sveta je u toku klinička studija kompanije „Moderna” za istu ovu terapiju i ona uključuje samo Anglosaksonce. Prvi rezultati ove studije koja se sprovodi od 2019. godine su obećavajući.
Postoje informacije da će na jesen vakcina biti testirana na našim pacijentima. Koliko je to tačno?
U ovom momentu naši pacijenti mogu da odu u Rusiju na lečenje, ukoliko se proceni da su kandidati za ovaj vid terapije. O drugim varijantama lečenja nemam podatke.
U kojoj meri verujete u uspeh ove vakcine, kako se pacijentima ne bi davala lažna nada?
Verujem u uspeh ove terapije, jer ima vrhunsku naučnu logiku i potporu. Međutim, kao i sve nove stvari i za ovu je potrebno vreme da pokaže realne rezultate. Kao što sam više puta rekao, ovo je nada, ali je neodgovorno ljudima davati lažnu nadu. Vreme donosi sve ko ga dočekati ume.
Postali ste i deo Instituta „Gamaleja” u Moskvi, koji se bavi osmišljavanjem personalizovanih terapija za rak?
Ja sam gostujući profesor Univerziteta „Sečenov” već skoro 10 godina i sarađujem u nauci i edukaciji sa prof. Boljevićem. Taj rad je u Moskvi prepoznat i veoma cenjen, tako da sam stekao veliko lično poverenje rukovodstva ovog univerziteta, koji je stariji od savremene srpske države. Ta reputacija se prenela i na relevantne činioce u ovom projektu, tako da sam deo tima Instituta „Gamaleja” i Instituta „Gercen”, koji će na ovom ambicioznom projektu raditi u budućnosti.
Bavite se i ispitivanjem dejstva nekih novih lekova kao što su „ozempik” i drugi slični medikamenti koji se koriste u slučaju lečenja dijabetesa i gojaznosti i njihovim uticajem na srce. Do kakvih saznanja je došao Vaš tim?
To je bio jedan od projekata koji smo priveli kraju prošle godine odbranom jedne sjajne doktorske disertacije sjajnog kandidata, dr Marka Ravića, i još boljeg mentora, prof. Ivana Srejovića, koja je ispitivala grupu lekova, među kojima je i „ozempik”. Deo tih rezultata sam prezentovao prošle godine na godišnjem sastanku severnoameričke sekcije Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka u Las Vegasu, gde je prezentacija pobudila veliko interesovanje. Ovi lekovi su pokazali u našem istraživanju nesumnjivo protektivno dejstvo na kardiovaskularni sistem i to može biti osnov za dalja istraživanja, kao i otklanjanje dilema koje prati primena ovih lekova. Naravno, na pomenutim mlađim kolegama je da sa svojim budućim doktorandima nastave da istražuju. U to uopšte ne sumnjam, jer je naučna ekipa, kojom imam čast i zadovoljstvo da rukovodim kao prvi među jednakima, jedna od najboljih na naučnom nebu Srbije i šire. Dostojni su sledbenici naučne ideje koju je svojevremeno generisao slavni Paracelzus da „ne treba samo lečiti, nego lečiti i istraživati”, a koju je u našu instituciju doneo moj prvi mentor, poč. prof. Milosav Kostić. Svojim delima se trudimo i, nadam se, uspevamo da ovu ideju nastavimo, očuvamo i unapredimo, bez obzira na povremene prepreke i turbulencije.
Uticaj ekstrata aronije i ivanjskog cveća na srce
Nedavno ste dobili važno priznanje Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka zbog istraživanja o uticaju ishrane na zdravlje srca. Šta ste utvrdili u tom istraživanju?
Rad moje istraživačke grupe i mene lično je već više od dve decenije prepoznat u ovoj renomiranoj međunarodnoj organizaciji. Jedan od pravaca našeg istraživanja je i dejstvo raznih prirodnih preparata koji se mogu koristiti kao dodaci ishrani na kardiovaskularni sistem. Rezultati koje smo dobili su obećavajući i publikovani su u izuzetno dobro rangiranim međunarodnim časopisima, što je naišlo na ozbiljan odjek u međunarodnoj naučnoj javnosti. Kao posebno značajni su rezultati dobijeni sa jednim specifičnim ekstraktom aronije, kao i ivanjskog cveća. To može biti osnova za zainteresovane proizvođače hrane i farmaceutsku industriju za dalji razvoj ovih i drugih preparata, jer je istraživačka grupa kojom rukovodim idealan RND za farmaceutsku industriju i industriju hrane. Moram da napomenem da sam i ovih dana dobio priznanje u Kanadi, a obavešten sam da će mi biti uručeno još jedno u septembru u SAD za doprinos kardiovaskularnim naukama.
Akademija je donela odluku i da jedna od nagrada nosi Vaše ime?
To je za mene zaista nesvakidašnje priznanje, jer se obično dobija nakon završetka karijere ili posthumno. Takva odluka jedne ovako prestižne organizacije, pogotovu što se dodeljuje za izvrsnost u kardiovaskularnim naukama, kruna je moje dosadašnje karijere. Te ljude koji su najbolji u ovoj nauci u svetu ne možete prevariti, oni temeljno prate svakog od nas koji se bavimo sličnim naučnim problemom. Uslovi da vas prime u svoje visoko društvo su: izvrsnost u nauci, mogućnost privlačenja mladih ljudi, mentorski rad i šire društveno delovanje.
Politika
