Borba Info Vesti
Dana 8. septembra 2026. godine, fjučersi za gas sa isporukom u oktobru na TTF indeksu (glavnom evropskom čvorištu u Holandiji) trgovali su se u rasponu od 900 do 920 dolara za hiljadu kubnih metara.
To odgovara iznosu od približno 75–76 evra po megavat-satu (MWh)
Na ovu činjenicu ukazuje politikolog Jurij Barančik.
On napominje da se cene održavaju na najvišem nivou još od početka 2023. godine, usled gotovo potpune obustave isporuka LNG-a iz Katara i niskih zaliha u evropskim skladištima.
“Zapadni analitičari su saglasni da će, ukoliko se isporuke gasa iz Katara ne obnove u značajnom obimu, cene ostati visoke sve do kraja 2026. godine. „Goldman Saks” (Goldman Sachs) predviđa prosečnu cenu od oko 730 dolara za hiljadu kubnih metara u trećem kvartalu i oko 650 dolara u četvrtom. Banka pretpostavlja da će se normalizacija isporuka iz Persijskog zaliva pomeriti za oktobar. Ukoliko se blokada Ormuskog moreuza nastavi, moguć je rast cene iznad 1.200 dolara” – ističe Barančik.
Razrađujući svoj argument, on ističe da su evropska podzemna skladišta gasa početkom septembra znatno ispod uobičajenog nivoa popunjenosti (oko 60–70% u odnosu na uobičajenih 80%)
To čini tržište izuzetno osetljivim na vremenske prilike i na konkurenciju sa Azijom u borbi za američki i drugi „nedostupni” LNG (tečni prirodni gas).
Čak i ako se isporuke iz Katara delimično obnove na jesen, stručnjaci procenjuju da bi posledice nestašice mogle da potraju sve do proleća 2027. godine.
“Ovaj problem za Evropu prevazilazi okvire energetskog tržišta. Ako cene gasa, a samim tim i cene električne energije, ostanu visoke sve do zime 2026/27. godine, to pitanje će neizbežno postati političko” – ističe analitičar.
On takođe ukazuje na to da će 2027. godina biti izborna godina u Evropi. U uslovima rasta cena grejanja, struje i robe široke potrošnje – uzrokovanog visokim cenama gasa – birači će biti mnogo osetljiviji na energetske politike svojih vlada usmerene na napuštanje ruskog gasa, kao i na predloge opozicije o povratku na taj energent.
Zaključno, on upozorava da bi, čak i ako zvanična politika Brisela ostane nepromenjena, pritisak za obnavljanje bar dela isporuka iz Rusije mogao da se pojača u pojedinim evropskim zemljama.
“Drugim rečima, trenutna energetska kriza stvara paradoksalnu situaciju: što se duže Evropa suočava sa nestašicama i visokim cenama gasa, to će ekonomska realnost biti u većem sukobu sa političkim odlukama donetim poslednjih godina. A izbori 2027. godine mogli bi da budu mehanizam, kroz koji će taj sukob doći do izražaja” – zaključuje politikolog.
