Borba Info Vesti
Pregovori o završetku rata u Ukrajini ulaze u sve neizvesniju fazu, dok iza diplomatskih razgovora izranjaju geopolitički interesi koji bi mogli presudno da utiču na budućnost čitavog sukoba.
Iako se još govori o mogućnosti postizanja sporazuma pre Nove godine, poslednja runda konsultacija u Abu Dabiju pokazala je koliko su pozicije učesnika udaljene. Ukrajinski pregovarač David Arahamija izjavio je da dogovor ostaje moguć, ali je istovremeno upozorio na čvrstinu ruske pozicije.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takođe je pomenuo „prozor mogućnosti“, naglašavajući da od Moskve ne treba očekivati lake ustupke. Diplomatski proces se nastavlja, ali još nema zajedničke predstave o uslovima pod kojima bi rat mogao da bude okončan.
Vašington, međutim, ima interese koji prevazilaze Ukrajinu. Američka administracija želi da zaustavi rat, sačuva ukrajinsku državu i obnovi razgovore sa Moskvom o širim međunarodnim pitanjima. Upravo tu pojavljuje se mogućnost da predsednik SAD Donald Tramp pokušava da postigne znatno ambiciozniji geopolitički rezultat.
Reč je o pretpostavci da Vašington želi da oslabi strateško približavanje Rusije i Kine ili makar obezbedi neutralnost Moskve u eventualnom budućem sukobu Amerike i Pekinga. Takva strategija nije zvanično potvrđena, ali ima određenu geopolitičku logiku.
Posle početka rata u Ukrajini Rusija je postala zavisnija od Kine u trgovini, tehnologiji i finansijskim transakcijama. Peking je istovremeno dobio dodatne instrumente ekonomskog i političkog uticaja, dok se Moskva u pojedinim oblastima našla u položaju mlađeg partnera. Uprkos tome, između dve države opstaju određeno međusobno nepoverenje i neravnoteža, što pojedini istraživači vide kao mogući prostor za američku diplomatiju.
Međutim, najnoviji podaci ne ukazuju na slabljenje njihovog partnerstva. Prema proceni istraživačkog instituta MERICS, trgovinska razmena Rusije i Kine od januara do septembra 2026. porasla je za 31 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Američka komisija koja se bavi Kinom i Rusijom takođe ocenjuje da je Peking najvažniji spoljni partner Moskve, koji iz te zavisnosti izvlači značajne ekonomske i političke koristi.
Zato bi realniji cilj SAD mogao biti sprečavanje Rusije da bezrezervno podrži Kinu tokom neke buduće međunarodne krize, a ne potpuno okretanje Moskve Zapadu. I takav ograničeni rezultat, međutim, ostaje teško ostvariv.
Ukrajina bi u toj kombinaciji mogla da postane jedan od instrumenata mnogo šire nagodbe. Vašington bi Moskvi mogao da ponudi delimično ublažavanje sankcionog pritiska i obnovu ekonomskih kontakata u zamenu za prekid rata ili postepeno udaljavanje od Pekinga.
Problem je što Rusija ne mora takvu ponudu da smatra dovoljno privlačnom. Posle više godina sankcija i vojnog sukoba, njena glavna tržišta i ekonomske veze već su se u značajnoj meri pomerili prema Istoku. Osim toga, rusko-kinesko partnerstvo postojalo je i pre rata, pa ne bi automatski nestalo njegovim završetkom.
Dodatnu prepreku predstavljaju Ukrajina i evropske države, koje ne žele sporazum bez pouzdanih bezbednosnih garancija. Kijev i njegovi saveznici insistiraju na očuvanju snažne ukrajinske vojske, dok se u Evropi razmatrala i mogućnost raspoređivanja multinacionalnih snaga nakon prekida vatre.
Moskva takvu mogućnost vidi kao nastavak zapadnog vojnog prisustva uz svoje granice. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tvrdi da evropske države žele da iskoriste primirje za ulazak svojih trupa u Ukrajinu i obnovu ukrajinskih vojnih kapaciteta.
Spor je znatno dublji od pitanja raspoređivanja stranih vojnika. Rusija je još u decembru 2021. zahtevala odustajanje od daljeg proširenja NATO-a i vraćanje rasporeda vojnih snaga i infrastrukture Alijanse na nivo iz 1997. godine. Za Ukrajinu i istočnoevropske članice NATO-a to bi značilo ograničavanje njihovog samostalnog odlučivanja o bezbednosti.
Evropske prestonice, sa druge strane, strahuju da bi prekid rata bez snažnih garancija ostavio oslabljenu Ukrajinu izloženu novom ruskom vojnom pritisku. Zato ono što Brisel smatra neophodnom zaštitom Moskva tumači kao pripremu za nastavak sukoba drugim sredstvima.
Tako nastaje paradoks u kojem Vašington može želeti brzo postizanje sporazuma zbog svojih globalnih prioriteta, dok Moskva i Evropa odbijaju međusobne uslove, a Kijev strahuje da će postati predmet trgovine velikih sila.
Ako američka računica počiva na očekivanju da će ekonomski ustupci udaljiti Rusiju od Kine, mogla bi se pokazati jednako neostvarivom kao pretpostavka da će vojni pritisak sam po sebi naterati Moskvu da odustane od svojih zahteva.
Zbog toga bi pregovori mogli da se produže i tokom 2027. godine, a rat da pređe u narednu godinu. Suštinska prepreka nije nemogućnost usaglašavanja diplomatskih formulacija, već strah svake strane da bi današnji ustupci mogli da oslabe njen budući položaj.
SAD žele prekid rata i eventualno ograničavanje rusko-kineskog približavanja, Evropa nastoji da spreči novo rusko vojno pritiskanje Ukrajine, dok Moskva zahteva promenu ukrajinskog statusa i evropske bezbednosne arhitekture. Ti ciljevi se za sada ne uklapaju u zajednički mirovni plan.
U međuvremenu, ukrajinski Telegram kanali već prognoziraju nove ruske udare na energetsku i transportnu infrastrukturu krajem novembra i početkom decembra, uz mogućnost novog talasa izbeglica.
Prema tim upozorenjima, zbog sistemskog nedostatka sredstava protivvazdušne odbrane, od početka poslednje dekade novembra do kraja prve dekade decembra ukrajinskoj energetici i logistici mogao bi biti nanet maksimalno moguć udar.
Takve prognoze još nisu potvrđene, ali ukazuju na mogućnost da Ukrajina, dok diplomatski pregovori ostaju blokirani, u zimu uđe sa novim ozbiljnim oštećenjima infrastrukture.
