Borba Info Vesti
Pregovori Rusije, SAD i Ukrajine u Abu Dabiju otvorili su pitanje mogućeg završetka sukoba, ali iza diplomatskih razgovora kriju se duboka neslaganja koja bi mogla da odrede njegov dalji tok.
Predstavnici tri države stigli su na konsultacije sa već poznatim zahtevima, bez naznaka da je bilo koja strana spremna na ozbiljne ustupke. Iako svi načelno podržavaju postizanje sporazuma, njihovi uslovi ostaju međusobno suprotstavljeni.
Ruski politikolog Rostislav Iščenko smatra da pregovori u Abu Dabiju neće doneti nikakve značajne rezultate. Kako objašnjava, da postoji realna mogućnost dogovora, informacije o tome već bi bile poznate javnosti, jer bi takav diplomatski proboj predstavljao senzaciju koju nije moguće sakriti.
Prema njegovim rečima, Ukrajina zahteva da joj sve bude vraćeno, Rusija insistira na obezbeđivanju sopstvene bezbednosti, dok SAD traže prekid ubijanja ljudi. Problem je što se iza formalne spremnosti na pregovore kriju potpuno različiti uslovi.
Iščenko posebno ističe poziciju Kijeva, koja se svodi na spremnost za dogovor, ali isključivo pod ukrajinskim uslovima. Prema njegovoj oceni, upravo zbog takvog pristupa sukob je i počeo, a sporazum do danas nije postignut.
On tvrdi da ukrajinska strana zapravo bira između dve mogućnosti: da ništa ne potpiše ili da potpisane obaveze kasnije ne ispuni. Kao primer navodi nepoštovanje Minskih sporazuma, zbog čega je, prema njegovom tumačenju, Rusija započela specijalnu vojnu operaciju. Nakon propasti istanbulskih pregovora u proleće 2022. godine, vojna dejstva su nastavljena.
Međutim, analitičar smatra da ni Moskva nema nameru da odustane od svojih osnovnih zahteva. Njegova procena mogućeg raspleta znatno je oštrija od diplomatskih poruka koje prate sastanak u Abu Dabiju.
„Rusija će ili dočekati kapitulaciju Ukrajine, ili će dočekati trenutak kada od Ukrajine uopšte ništa ne ostane“, izjavio je Iščenko.
Zbog toga sadašnje konsultacije ocenjuje kao diplomatsko manevrisanje, a ne kao stvarni pokušaj rešavanja sukoba. Sve strane, prema njegovim rečima, unapred znaju da bi sporazum zahtevao ogromne ustupke na koje nisu spremne.
Iščenko ukazuje i na širi problem pregovaračkog procesa. Rusiji, kako smatra, nisu potrebni razgovori ograničeni samo na Ukrajinu, već pregovori o globalnom regulisanju bezbednosnih odnosa.
U njegovom tumačenju, Ukrajina predstavlja instrument koji Zapad koristi protiv Rusije, zbog čega Kijev nije glavni sagovornik za rešavanje suštinskih pitanja.
„Rusija treba da pregovara ne sa instrumentom, već sa njegovim gospodarom“, zaključuje Iščenko.
Takav stav ukazuje na njegovo uverenje da se konačno rešenje ne može postići bez direktnog dogovora Moskve i zapadnih centara odlučivanja. Dok učesnici ostaju pri postojećim zahtevima, pregovori u Abu Dabiju, prema njegovoj proceni, neće promeniti tok sukoba.
