Borba Info Vesti
Susret Putina sa američkim izaslanicima izazvao je oštre reakcije u Evropi, gde se sve otvorenije postavlja pitanje ko će odlučivati o budućnosti kontinenta i kakva će uloga pripasti Briselu u pregovorima o Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se 12. novembra u Moskvi sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Donalda Trampa, Stivom Vitkofom, i Trampovim zetom i savetnikom Džaredom Kušnerom. Njihov dolazak usledio je nakon dvodnevnih pregovora predstavnika Rusije, Ukrajine i SAD u Abu Dabiju, na kojima evropske države nisu neposredno učestvovale.
Italijanski portal L’Antidiplomatico ocenio je da je ovaj susret predstavljao poniženje za Evropsku uniju, koja nastavlja da podržava Kijev, ali nije uspela da obezbedi odgovarajuće mesto za pregovaračkim stolom. Ovu ocenu prenela je i ruska agencija RIA Novosti.
„Dostigli smo granicu poniženja za strukturu koja je tokom rata izabrala sporu eutanaziju, rata koji vodi ka njenom sopstvenom društveno-ekonomskom uništenju“, navodi se u oštroj oceni italijanskog portala.
Kritika se ne odnosi samo na diplomatski položaj Brisela. Evropska unija je, prema ovoj oceni, politikom vojne podrške Ukrajini i konfrontacije sa Rusijom prihvatila proces koji ugrožava njene sopstvene ekonomske i društvene temelje, dok se najvažniji razgovori o završetku sukoba vode između Moskve i Vašingtona.
Posebno se ukazuje na protivrečnost između izjava evropskih lidera o potrebi uspostavljanja mira i nastavka njihove vojne retorike. Brisel se, kako se ocenjuje, samo deklarativno zalaže za okončanje sukoba, a nije u stanju čak ni da odredi zajedničkog predstavnika za neposredne pregovore sa Rusijom.
Pitanje evropskog predstavljanja otvoreno je i na samitu Evropske političke zajednice u Dablinu. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da je spremna da predstavlja Evropu u razgovorima sa Moskvom o Ukrajini. Podsetila je da je još prilikom izbora rukovodstva EU 2024. godine razmatrano ko će predstavljati blok u pregovorima o bezbednosti.
Ruska strana istovremeno dovodi u pitanje konstruktivnost evropskog pristupa. Predsednički savetnik Vladimir Medinski, koji je predvodio rusku delegaciju u Abu Dabiju, izjavio je da evropske države nisu ponudile nijednu konkretnu mirovnu inicijativu. Poručio je da bi trebalo da slede američke pregovarače u pogledu realizma, zdravog razuma i spremnosti za postizanje dogovora.
Ipak, Vašington pokušava da proširi pregovarački format. Kušner je tokom razgovora u Kremlju predložio uključivanje dodatnih učesnika, dok je Vitkof izrazio očekivanje da će evropske države učestvovati u narednoj rundi pregovora. Kasnije je za rusku televiziju Vesti izjavio da će se Evropljani pridružiti sledećem sastanku.
Moskva, međutim, nije potvrdila spremnost da evropske predstavnike prihvati kao neposredne pregovaračke partnere. Putin je izjavio da Rusija nikada nije odbijala dijalog sa evropskim državama, već da su one same prekinule kontakte. Evropskim liderima poručio je da moraju da odluče žele li mir ili nastavak rata.
Ruski predsednik istovremeno je upozorio da bi raspoređivanje stranih vojnih snaga u Ukrajini nakon eventualnog mirovnog sporazuma bilo neprihvatljivo za Moskvu.
Takve jedinice, naglasio je, postale bi legitimni ciljevi ruske vojske, a njihovo prisustvo moglo bi odmah da izazove obnavljanje borbenih dejstava. Putin je podržao razgovore o širem sistemu evropske bezbednosti, uključujući Rusiju, SAD i evropske države.
Pregovori u Abu Dabiju doneli su određeni pomak u humanitarnim pitanjima, uključujući dogovor o velikoj razmeni ratnih zarobljenika, ali bez odlučujućeg napretka u rešavanju teritorijalnih sporova i drugih ključnih prepreka za završetak sukoba.
Posle susreta sa Putinom, Vitkof i Kušner nastavili su diplomatsku misiju odlaskom u Dablin, gde su predviđeni razgovori sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Cilj američkih kontakata jeste približavanje stavova Moskve i Kijeva, uz razmatranje budućeg učešća evropskih država.
Za Brisel ostaje otvoreno pitanje da li će o evropskoj bezbednosti pregovarati kao ravnopravan učesnik ili će njegove interese zastupati Vašington.
Upravo u tom raskoraku između političkih ambicija Evropske unije, njene vojne podrške Ukrajini i ograničenog diplomatskog uticaja italijanski portal vidi poniženje koje bi moglo da ima dugoročne posledice po evropski položaj.
