Napadnuta je Srbija! – Viminacijum – švedski sto sa velikim bogatstvom za kriminalce…

Korać kaže da će dalja istraga pokazati da li su radili sami ili je reč o organizovanom poslu.

Poslednja krađa arheološkog nasleđa iz Viminacijuma pokazuje da nije reč o izolovanom slučaju, već o organizovanom kriminalu – napadu na državu.

Krajnje je vreme da Srbija ozbiljno shvati da je to četvrta najunosnija grana nelegalnih poslova posle trgovine ljudima, drogom i oružjem.

Mi smo švedski sto za kriminalce koji se bave ovim unosnim poslom.

Ovo za Sputnjik kaže Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, rukovodilac Viminacijuma u kome se nedavno odvijao pravi filmski scenario.

Filmski zaplet i potera za kradljivcima

Jedan od arheologa koji je radio do kasno na monitoru bezbednosnih kamera ugledao je uljeze.

Odmah je znao o čemu se radi, jer su kolege primetile da tokom noći neko dolazi na taj prostor, čeprka, prevrće, pravi rupe.

„Odmah smo alarmirali policiju u Kostolcu i Požarevcu, brzo su stigli. Započeo je gotovo filmski scenario, potera za pljačkašima.

Uključili se i ljudi iz elektrane, a u toku je bio i veliki kongres numizmatičara, krenula je opšta uzbuna i potera.

Posle kilometar i po uspeli su da ih uhvate. Malo dalje od tog mesta bio je parkiran automobil sa različitim alatom i metal detektorima kojima se traže predmeti u zemlji“, priča nam Korać.

Organizovana banda

On dodaje da je od policije saznao da pljačkaši nisu sami, da su udruženi sa ljudima iz različitih gradova ali i najvažnije, prvi put imaju opipljive dokaze, kradljivci će odgovarati.

U stanu jednog od njih pronađeno je između 80 i 100 novčića i razni predmeti, koji, veruje naš sagovornik, još nisu prodati. Jedan uhapšeni je iz Jagodine, drugi iz Petrovca.

Korać kaže da će dalja istraga pokazati da li su radili sami ili je reč o organizovanom poslu.

On ne isključuje tu mogućnost, jer se, kaže, arheološki lokaliteti u Srbiji godinama pljačkaju sistematski, reč je o jako unosnom biznisu.

“U blizini ili usred nekog arheološkog nalazišta uzimaju ašove i lopate i kopaju sonde duboke po dva ili tri metra, rovare po nalazištu. Rimsko utvrđenje Lederata kod Rama je drastičan primer.

Kad odemo tamo šokiramo se kako to izgleda, to su rovovi za ležeći, sedeći ili stojeći stav, na prostoru gde su vršena istraživanja, gde je obavljena konzervacija, to je strašno”, kaže Korać.

Ukradena i Fortuna

On dodaje da je oko Viminacijuma situacija sada ipak mnogo bolja nego devedesetih godina, kada su organizovane grupe davale meštanima između petsto i hiljadu maraka, a to je tada bio veliki novac, da ništa ne rade na njivi.

Imali su velike traktore za riglovanje, traktori prođu, a iza njih idu ljudi sa metal detektorima i kupe predmete.

„Pronađeni su i neki izuzetno važni predmeti, do nas je doprla informacija da je skulptura Fortune visoka oko 40 centimetara prodata na licu mesta za 150 hiljada tada čvrste valute.

To je jedan jako unosan biznis, po pravilu je materijal koji se opljačka u Srbiji odlazio u Beograd, a zatim dalje distribuirao u Beč, Minhen ili London, da bi se kasnije u raznim agencijama papirološki oprao“, objašnjava Korać i dodaje da se taj deo priče nije bitnije promenio.

On kaže da je situacija zabrinjavajuća, da krađa arheološkog blaga ni sada nije incident, a to potvrđuje i poslednji raskrinkani slučaj iz Viminacijuma.

„Oni u stvari, čim su tako organizovani, vrše napad na jednu državu. Uzimaju njena kulturna bogatstva, odnose negde i prodaju radi lične koristi. Mislim da je krajnje vreme da država to ozbiljno shvati“, apeluje direktor Arheološkog instituta.

Praistorijske figure imaju basnoslovnu vrednost

Reč je o predmetima iz praistorijskog, antičkog i srednjovekovni perioda.

Lovci na blago uzimaju sve i dalje preprodaju. Korać kaže da pojedine praistorijske figurine imaju basnoslovnu vrednost, jer su unikati, gotovo svaki praistorijski predmet je unikat rukom rađen.

Većina lokaliteta koji su na meti kriminalaca sada je na preliminarnoj Uneskovoj listi, onoj kojom se države izjašnjavaju o dobrima koja imaju nameru da uskoro nominuju za upis na Listu svetske baštine.

Korać otkriva da je na njoj, pored Viminacijuma i Ledarta, rimski kastel podignut krajem 1. veka n.e. nizvodno od Rama, koga pljačkaši stalno napadaju, ali i čitav niz nalazišta.

Tvrđava Diana u Karatašu, ispod HE Đerdap, podignuta je kao jedna od baza za Dačke ratove i obezbeđivanje plovidbe Dunavom, a kradljivcima je i dalje na meti Caričin grad kod Leskovca.

Kako se policija bori?

Ovakvim krađama bavi se Služba za borbu protiv organizovanog kriminalaMUP-a Srbije, koja je više puta menjala strukturu.

I danas ima inspektore koji se bave ovim vidom prestupa ali nisu organizovani u posebno odeljenje koje se bavi arheološkim predmetima.

„To bi trebalo vratiti, da postoje ljudi koji će se samo time baviti, država to treba ponovo da aktivira, jer ovo očigledno uzima maha.

Viminacijum manje više nije ugrožen, pošto je zaista puno kamera, na dimnjacima, na samom lokalitetu, mi smo brzo stali na put tome.

Apelujem zbog lokaliteta po Srbiji koji su do te mere ugroženi, kao da smo nemoćni, a ne moramo da budemo“, ističe Korać.

On dodaje da se o spornim predmetima sa arheoloških nalazišta u Srbiji govori i na sajtovima raznih „ljubitelja arheologije“, da je to nedopustivo i da bi nadležni trebalo i time da se pozabave.

Arheolozi požrtvovani čuvari

Korać kaže da krađa najteže pada arheolozima koji su život posvetili otkrivanju blaga koje su prekrili slojevi vremena, da se osećaju nemoćno ali i da im je poriv da ga brane toliko jak da bi na onoga ko krene da ga otme pošli i da je naoružan, jer su svesni koliko je važan za ceo svet, a posebno za Srbiju.

„Ovaj prostor je iznedrio temelje evropske civilizacije, Lepenski vir je u praistoriji bio mesto gde se pojavila prva monumentalna skulptura.

To su stvari koje govore da je ovaj prostor tada bio na samoj prvoj liniji civilizacije.

Iza tog perioda su metalurzi koji su se upravo tu u istočnoj Srbiji pojavili, nisu se pojavili ni u Šleziji, ni u Francuskoj, ni u Engleskoj, ni u Španiji, već upravo ovde.

Postoje naučni dokazi koji su verifikovani u svetu, toliko je sjajnih stvari koje govore o našem bogatstvu“.

Sputnik

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Siromaštvo preti, svakom petom Srbinu!

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti pokazuje procenat lica, koja su u riziku od …