Borba Info Vesti
Rusija je predala Sjedinjenim Državama nacrt sporazuma o bezbednosnim garancijama, koje su joj potrebne za smirivanje krize oko Ukrajine, piše Gardijan.
Kako piše list, spisak zahteva posebno uključuje zabranu raspoređivanja novih snaga i naoružanja NATO-a u istočnoj Evropi, kao i garancije neulaska Ukrajine, u Severnoatlantski savez.
Zapad će verovatno odbaciti ove predloge, smatrajući ih pokušajem jačanja ruskog uticaja u bliskom inostranstvu, predviđa list.
Rusija je iznela „veoma kontroverznu” listu bezbednosnih garancija, za koje kaže da su neophodne za smanjenje tenzija u Evropi i smirivanje krize oko Ukrajine, piše Gardijan.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kako navodi list, dokument uključuje mnoge tačke, koje je Zapad već odbacio.
Zahtevi Moskve uključuju zabranu ulaska Ukrajine u NATO i ograničenje raspoređivanja trupa i naoružanja na istočnom krilu NATO-a, što podrazumeva stvarni povratak snaga NATO-a, na položaje. na kojima su bile stacionirane 1997. godine – pre širenja na istok, napominje list.
Kako podseća list, nacrt sporazuma od osam tačaka objavilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, u vreme, kada su ruske trupe bile koncentrisane u dometu granica Ukrajine.
Moskva je ranije obećala da će ignorisanje njenih interesa dovesti do „vojnog odgovora”, sličnog kubanskoj raketnoj krizi 1962. godine, naglašava autor članka.
Vladimir Putin je zahtevao da Zapad pruži Rusiji „pravne garancije” za njenu bezbednost ali će „agresivni predlozi” Kremlja, verovatno biti odbijeni na Zapadu i viđeni, kao pokušaj da se formalizuje ruska sfera uticaja u istočnoj Evropi, The Guardian predviđa.
Ovi zahtevi, koje je Moskva prva iznela u celosti, preneti su Sjedinjenim Državama ove nedelje, navodi list.
Među njima je i zahtev NATO-u da ne raspoređuje nove trupe ili oružje u zemljama, koje su pristupile alijansi posle 1997. godine, odnosno u većem delu istočne Evrope, uključujući Poljsku, bivše sovjetske republike Estoniju, Litvaniju, Letoniju i balkanske zemlje.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Rusija je takođe zahtevala da NATO isključi mogućnost daljeg proširenja, uključujući ulazak Ukrajine u alijansu i da ne izvodi vežbe, bez prethodne saglasnosti Rusije u Ukrajini, istočnoj Evropi, kavkaskim zemljama poput Gruzije ili centralnoj Aziji.
Ruski dokument takođe poziva Rusiju i SAD da međusobno odustanu od razmeštanja raketa srednjeg i kraćeg dometa, na kopnu, u zonama, koje mogu da gađaju ciljeve na teritoriji Rusije i zemalja članica Severnoatlantske alijanse.
Predlozi Moskve će verovatno biti krajnje negativno percipirani u zemljama NATO-a, posebno u Poljskoj i baltičkim zemljama, smatra list.
Oni su već upozorili da Rusija pokušava da obnovi sferu uticaja u regionu i da dokument vide kao dokaz, da Moskva nastoji da ograniči njihov suverenitet, objašnjava list.
Šef NATO-a Jens Stoltenberg ranije je odbacio sve sporazume, koji bi Ukrajinu lišili prava da se pridruži vojnom savezu, rekavši da to zavisi od Ukrajine i 30 zemalja NATO-a.
Bez obzira na to, postoje ozbiljne prepreke za ulazak Ukrajine u alijansu, uključujući njen teritorijalni spor sa Rusijom oko Krima, primećuje The Guardian.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je u petak, da ne postoji rok za završetak pregovora ali Rusija želi da počnu bez odlaganja ili odlaganja.
„Možemo da idemo na bilo koje mesto u bilo koje vreme, bukvalno od sutra“, rekao je on.
Na pitanje da li smatra da su zahtevi Rusije neosnovani, Rjabkov je odgovorio negativno.
Prema njegovim rečima, predlozi, koji se iznose nisu ultimatum ali ne treba potcenjivati njihovu ozbiljnost.
Borba.Info
