Velika Britanija uhvaćena u naftnu zamku na Bliskom istoku!

Dok SAD traže zamenu za ruske ugljovodonike u Venecueli i Iranu, Velika Britanija se oslanja na monarhije Persijskog zaliva.

Britanski premijer Boris Džonson krenuo je na kratku turneju po Bliskom istoku, kako bi tražio podršku od Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kako bi nadoknadio gubitke, zbog smanjenih isporuka nafte iz Rusije.

Međutim, planove šefa vlade koče mnogi faktori, kako spoljni tako i domaći.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zato premijerova retorika tokom turneje zvuči prilično oprezno, jer Džonson ima malo manevarskog prostora.

London je prošle nedelje saopštio da će Britanija u narednim mesecima prestati da uvozi rusku naftu i naftne derivate.

Istina, za razliku od zemalja kontinentalne Evrope, Britanija je mnogo manje zavisna od ruskog goriva, dobijajući oko 3% energije iz Rusije (Britanci više od 30% svojih potreba za naftom i gasom obezbeđuju sa nezavisno razvijenih polja).

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati su najveći proizvođači nafte OPEK-a i imaju slobodne kapacitete za proizvodnju više nafte ali do sada ove monarhije nisu pokazale znake da će uskoro promeniti svoju politiku proizvodnje nafte, uprkos rastu cena energenata, zbog ukrajinske krize.

Obe zemlje se i dalje pridržavaju sporazuma OPEK+, koji je uspostavljen usred pandemije COVID-19, radi povećanja cena nafte.

Stoga se turneja Borisa Džonsona mora posmatrati u kontekstu napora zapadnih sila da pronađu dodatne zalihe nafte, kako bi smanjile zavisnost Zapada od ruskih energenata i usporile masovna povećanja cena izazvana sankcijama, zbog sukoba u Ukrajini.

Prva stanica na Džonsonovom trodnevnom putovanju, bio je Abu Dabi.

Britanski premijer je u glavnom gradu UAE govorio o svom viđenju situacije kako u energetskom sektoru, tako i u oblasti poštovanja ljudskih prava od strane zalivskih monarhija.

Džonsonove izjave postale su svojevrsni odgovor na kritike unutar UK, koje su mu aktivno zvučale: uostalom, protivnici političara ističu da je u nastojanju da „kazni” Rusiju za specijalnu operaciju u Ukrajini, šef vlade prinuđen, u potrazi za alternativama ruskoj nafti, da izgradi prilično „toksične“ kontakte sa autoritarnim bliskoistočnim monarhijama.

Boris Džonson je pokušao da pomeri fokus rekavši da se ne radi toliko o povećanju zaliha nafte (na šta, kako je sam priznao, OPEK verovatno neće ići), koliko o povećanju ulaganja sa Bliskog istoka, u britansku obnovljivu energiju.

Što se tiče humanitarnih problema, on je, prema rečima premijera, više puta na njih ukazivao liderima zalivskih zemalja i namerava da to čini i dalje.

Ipak, u ovom kontekstu najoštriju kritiku izazvala je planirana poseta Saudijskoj Arabiji posle UAE, gde će se Džonson sastati sa prestolonaslednikom, princom Mohamedom bin Salmanom.

Neposredno pre dolaska britanskog premijera, 12. marta, saznalo se da su vlasti kraljevstva inscenirale masovnu egzekuciju 81 zločinca – iako su optužbe protiv mnogih od njih bile upitne, primećuju zapadni mediji (neke publikacije čak i namerno citirati reč „zločinci“).

Britanska štampa nije zaboravila ni ubistvo novinara Džamala Kašogija, u saudijskom konzulatu u Istanbulu pre četiri godine.

Odgovornost za brutalnu odmazdu protiv njega, svetska zajednica je tada spustila na rukovodstvo kraljevstva.

To je kasnije priznao i sam Mohamed bin Salman, iako je naveo da on lično nije bio obavešten, o operaciji eliminacije novinara.

Nije slučajno što se u britanskom izdanju Independenta, povodom Džonsonove arapske turneje, pojavio zli crtani film, koji ilustruje njegovu nezavidnu poziciju: britanski premijer u poderanim pantalonama beži od kandžastih šapa medveda (očigledno ruski) u naručje šeika, koji drži odsečene ruke (nagoveštaj rasparčavanja novinara Kašogija).

Međutim, na pitanje da li je bilo ispravno obratiti se Saudijskoj Arabiji za podršku samo nekoliko dana nakon što je pogubila više od osamdeset ljudi, britanski ministar zdravlja Sajid Javid je rekao: „Važno je prepoznati da li nam se to sviđa ili ne ali Saudijska Arabija je jedna od najvećih svetskih proizvođača nafte.

Govoreći o energetskim resursima, Boris Džonson je napomenuo da pregovori u ovoj oblasti neće sprečiti London, da ostane na nekadašnjim pozicijama, o ljudskim pravima.

Pored toga, Velika Britanija, prema rečima premijera, sada teži prilivu sredstava, a ne novoj „naftnoj igli“.

Kao primer, šef britanske vlade je naveo odluku Saudijske Arabije da uloži milijardu funti, u proizvodnju održivog mlaznog goriva u Tisajdu na severu Engleske.

Džonson je ponovio ideju o potrebi da se Zapad oslobodi ruske nafte i gasa.

Ali čak su i mnogi predstavnici Konzervativne partije, sledeći tradicionalne laburističke rivale, doveli u pitanje svrsishodnost Džonsonove turneje.

Na primer, poslanik konzervativaca Džulijan Luis, koji predsedava parlamentarnim komitetom za obaveštajne i bezbednosne poslove, pozvao je vladu da osigura, da „u nastojanju da smanjimo našu zavisnost od jednog izvora nafte i gasa, nećemo stvarati zavisnost od drugog nepouzdanog i ponekad neprijateljskog izvora. izvor.”

Kao rezultat toga, Džonson se našao u situaciji zapanjujuće sličnoj situaciji američkog predsednika Džoa Bajdena.

Američkom lideru redovno zameraju i protivnici da je, nakon što je najavio embargo na naftu iz Rusije, sada prinuđen i spreman da čini ustupke igračima, koji sa stanovišta SAD nisu ništa privlačniji, poput Venecuele ili Irana.

Problem za britanskog premijera je i oštar stav Rijada i Abu Dabija, koji su ranije u otvorenom tekstu odbili da razgovaraju sa Vašingtonom o mogućnosti povećanja proizvodnje nafte.

Naravno, Saudijska Arabija i Emirati imaju svoje pretenzije i zahteve prema Sjedinjenim Državama, posebno u vezi sa aktivnostima Huta u Jemenu (ohrabrenim, kako kažu u zalivskim monarhijama, od strane Amerikanaca) i sa planove Bele kuće da se vrati „nuklearnom sporazumu“, sa Iranom.

Međutim, činjenica da je London na istoj strani sa Vašingtonom (uključujući i iranski problem) može dobro da nadoknadi, već malo verovatne pozitivne rezultate Džonsonove turneje.

Istovremeno, premijer nije ostavio gotovo nikakve opcije za sebe, već je obećao da će do kraja ove godine, potpuno napustiti rusku naftu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Rusija i Kina mogu da unište američke avione, na ovaj užasan način…

Uz usvajanje raketa vazduh-vazduh dugog dometa u ruskom i kineskom vazduhoplovstvu, koje će do cilja …