Ruski mediji: Brisel može sebi da priušti, da slomi ruke srpskim vlastima – šta posle izbora!?

Srbija se de fakto suočila sa sankcijama Zapada, iako joj formalno one nisu uvedene, smatra predsednik ove zemlje Aleksandar Vučić.

Tako je prokomentarisao zabranu EU na uvoz nafte iz Rusije.

„Shvatate, kada sam dobio ovaj papir pre dva-tri dana, prvo sam seo da razgovaram sa njima. Verujem u predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, evropskog komesara za proširenje i politiku susedstva Olivera Vargeljare, kao dobre ljude.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Da li znate šta je bio odgovor?

Za promenu takve odluke potrebno je da 27 država EU to podrži ali to se nikada neće dogoditi, uvek će neko biti protiv toga, mi to nikada nećemo poništiti.

Da li možete da razumete bes nekoga, ko predstavlja Srbiju kada čuje: „Dozvoljeno nam je da uvozimo rusku naftu, smemo da sarađujemo sa Gasprom njeftom ali Srbija i treće zemlje ne smeju!“ moramo da budemo uvršteni na spisak sankcija: vi ste nam već de fakto uveli sankcije ali formalno nema nijedne sankcije“, rekao je on u emisiji Prve teme, na TV Prva.

Pored toga, srpski komentar je prednjačio o situaciji sa redovnim izveštajima o navodno miniranim avionima Beograd-Moskva.

„Što se tiče aviona… Svaki dan smo morali da vraćamo ovaj avion, koštalo je tri puta više.

Radile su strane specijalne službe – Ukrajina, Poljska, druge države“, rekao je Vučić i dodao da je takvo mešanje učinilo rutu, neisplativom.

Kako razumeti ovaj pritisak na Beograd?

Za kolektivni Zapad je čisto simbolično da se Srbija pridružuje sankcijama, koje, inače, ni sam Brisel ne žuri da ih sprovede.

Do danas su samo SAD uvele direktan embargo na isporuke ruske nafte.

Uprkos tome, cena ruske nafte pada, stručnjaci to pripisuju činjenici, da se uvoznici plaše ograničenja i odbijaju kupovinu.

Osim toga, ruske naftne i gasne kompanije više nisu u mogućnosti da privlače investicije u inostranstvu, kupuju tehnologije i opremu za istraživanje, proizvodnju i preradu sirovina.

U takvim uslovima mnogima bi bilo isplativo da kupuju rusku naftu, ako ove mnoge ne obavezuju sankcije.

A Beograd nije povezan. Ali su izvršili pritisak na njega. Šta to znači?

Kako uopšte EU može da zabrani Srbiju, koja nije njen deo? Uprkos tome što direktnog embarga uopšte nema.

„Kao što znate, Srbija pretenduje na članstvo u EU“, podseća Mihail Neižmakov, vodeći analitičar Agencije za političke i ekonomske komunikacije.

– Predsednik Aleksandar Vučić je još u junu 2020. rekao da bi republika Srbija mogla da uđe u Evropsku uniju, do 2026.

Međutim, već u septembru 2021. je već u septembru 2021. govorio o izgledima za evropske integracije već manje jasnim, iako je EU i dalje nazvao „najboljim mestom“ u svetu da se živi i radi“.

Međutim, Beograd je nastavio da ulaže napore u tom pravcu – na primer, u januaru 2022. godine u zemlji je održan referendum o ustavnim promenama u vezi sa reformom tužilaštva i pravosuđa, kako bi se ove norme uskladile sa zahtevima EU.

Potrebu ovih amandmana Aleksandar Vučić je potom argumentovao strahom da će se u suprotnom usporiti proces evropskih integracija.

Odnosno, generalno, Brisel svakako ima alate da izvrši pritisak na Beograd.

„SP”: – Zabrana EU uvoza nafte iz Rusije u Srbiju – da li su to sankcije? Šta briga Brisel, gde Srbija kupuje naftu?

– Brisel je argumentovao svoje zahteve da se Beograd pridruži sankcijama, uz napomenu da je Srbija kandidat za članstvo u EU, što znači, kako je napomenula predstavnica Evropske komisije Ana Pisonero, „treba da svoju politiku uskladi sa odlukama i stavom EU o spoljnoj politici i pitanjima bezbednosti“.

„SP”: – Vučić je prokomentarisao i situaciju sa redovnim dojavama o navodno miniranim avionima, koji lete za Rusiju.

 

Prema njegovim rečima, iza ovoga stoje specijalne službe Ukrajine, Poljske i drugih država. Stvarno? Zašto im to treba?

– U principu, to je moguće – kao jedan od mnogih aspekata pritiska na Moskvu, a bar na njene najugroženije partnere, koji nastavljaju da održavaju ekonomske odnose sa njom.

Međutim, izjave o rudarstvu mogu biti i manifestacija aktivnosti grupa, čiji predstavnici nisu redovni zaposleni u specijalnim službama i deluju samoinicijativno (iako, naravno, niko ne može da garantuje da neko od ovih ljudi, ni na koji način nije povezan sa stranim specijalnim službama).

Podsetimo se da je još pre početka ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini, početkom februara 2022. godine, FSB prijavio hapšenje grupe ljudi „umešanih u širenje svesno lažnih izveštaja, o miniranju“ u Rusiji i nekoliko ostalih država postsovjetskog prostora (od Moldavije do Kazahstana).

Štaviše, ruski kontraobaveštajci su za organizatora ove grupe smatrali studenta iz Kijeva. Istovremeno, treba napomenuti da je isti talas lažnih izveštaja o rudarstvu, u januaru 2022. zahvatio Ukrajinu.

Izjava Aleksandra Vučića sa osvrtom na strane obaveštajne službe, mogla bi da ima dodatni motiv – možda se nada, da bi razgovor o stranom pritisku mogao da pojača okupljanje lojalnih birača oko šefa države, što je važno za predsednika Srbij,e u kontekstu izbora. 

„SP”: – Koliko ova situacija može da utiče na političku situaciju?

– U Srbiji će 3. aprila biti održani predsednički i vanredni parlamentarni izbori.

U takvim slučajevima međunarodna nestabilnost prilično često igra na ruku aktuelnim predsednicima i vladajućim partijama – u stanju uznemirenosti, lojalan i primetan deo kolebljive publike zapravo ima dodatne argumente da se plaši promena, uključujući i unutrašnjepolitički život.

U stvari, jedan od glavnih stavova Aleksandra Vučića se zasniva na tome – u njegovim izjavama periodično se pojavljuju teze u duhu, „nemam vremena ni za kampanju, samo me briga za zemlju“ ili „izbori nisu igra, država nije igračka“.

„SP”: – Evropa može da zabije klin između Srbije i Rusije?

– Beograd će nastojati da što više odloži donošenje odluka, koje bi narušile ekonomsku saradnju sa Rusijom i ruskim korporacijama, u ključnim oblastima.

U budućnosti sve zavisi od stvarnog intenziteta pritiska EU na Srbiju.

Na kraju, ni same države moćnika EU ne žure da konačno prekinu ekonomske veze sa Moskvom.

„Da, to su zapravo sankcije, jer nameću ograničenja privredne aktivnosti i nanose očiglednu štetu Srbiji“, siguran je Vsevolod Šimov, savetnik predsednika Ruske asocijacije za baltičke studije.

– Srbija je najproblematičnija zemlja bivše Jugoslavije za EU, zbog svoje lojalnosti Rusiji.

Dakle, ona je tako „vaspitana“ i kažnjena.

„SP”: – Kako da EU zabrani nešto Srbiji, što nije u njenom sastavu? Uprkos tome što direktnog embarga uopšte nema.

– Zapravo, možemo da govorimo o elementima spoljne kontrole.

S obzirom na to da je Srbija ekonomski zavisna od EU, Brisel može sebi da priušti da slomi ruke, srpskim vlastima.

„SP”: – Istovremeno, zemlje EU mogu da uvoze rusku naftu? Zašto? Koja je svrha zabranjivanja Srbije?

– Pošto je Srbija najlojalnija i najprijateljskija država Rusiji na Balkanu, EU pokušava da nanese maksimalnu štetu srpsko-ruskim odnosima i konačno preusmeri Srbiju ka Zapadu.

„SP”: – Kako će zabrana uvoza ruske nafte pogoditi Srbiju?

– Srbija će izgubiti priliku da diverzifikuje svoje snabdevanje energentima i faktički će postati jednostrano zavisna od EU.

Mislim da je to glavna poenta.

„SP”: – Kako sve to može da utiče na predstojeće izbore u Srbiji?

– Mislim da će to doprineti rascepu i polarizaciji srpskog društva između prozapadnih i patriotskih snaga prijateljski nastrojeni prema Rusiji.

Vučić je pokušao da manevriše vodeći viševektorsku politiku.

Ali kao što to obično biva, pokušaj sedenja na dve stolice završava se tako što se stolice jednostavno razmiču.

 

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Kineski brodovi i avioni proterali američku raketnu krstaricu, iz svojih teritorijalnih voda!

Američka raketna krstarica klase Ticonderoga Chancellorsville izvršila je invaziju na teritorijalne vode NR Kine ali …