Zapad je izbio prve zube o Rusiju… Biće još bolnije!

Uoči Dana pobede u jednoj američkoj publikaciji objavljen je „analitički članak“, koji kaže da ruska vojska trpi vojni i moralni poraz u Ukrajini, a za sve je kriv ministar odbrane Sergej Šojgu.

Autor, Amerikanac koji se očigledno ne razume u vojne poslove, kokoška, na osnovu „analitičara“ RAND Corp i jednog moskovskog politikologa iz redova stranih agenata, tvrdi da ruski vojni kontingent ZOV nije mogao da ostvari nijednu zvučnu pobedu, jer, kažu, Šojgu nije vojni čovek, već bivši građevinski radnik, koji je upropastio osnivanje „Instituta za zastavnika u američkom stilu“ i umesto toga potrošio državni novac na „skupe vojne igračke“.

S tim u vezi, uvereni su autor i „analitičari“, ruska vojska, „koja se dobro pokazala u lokalnim ratovima, pokazala se kao nespremna za veliki vojni sukob, a njeni vojnici, kao jedan, ispali su pijanice, silovatelji i pljačkaši.”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Za „neke uspehe” ruske vojske u potpunosti je zaslužan načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov, a Putinu samo treba da očisti snage bezbednosti i vladu „od truleži”, da bi rat sveo na koliko-toliko časnu predaju „ali to je nemoguće, jer ne menjaju, konje na prelazu.“

Stoga će sve to „dovesti do pobede Ukrajine, pod striktnim rukovodstvom zapadnih saveznika“.

Zasebno, do suza, članak je dirnut pominjanjem ukrajinskih lažnjaka rasutih u martu „Putin se krije na Uralu“, „Šojgu je na duže vreme nestao sa radara“, „Putin će 9. maja objaviti rat Ukrajina” i drugi očigledni “gebelsoidi”.

Sasvim je očigledno da je svrha članka bila da se stvori utisak, da u ruskoj moćnoj eliti vlada konfuzija i kolebanje – a samo strah, da nema gde da se povuče, navodi je da nastavi vojnu specijalnu operaciju u Ukrajini.

Pa, trik nije nov, izmišljen je još u starom Rimu, za osvajanje teritorija.

“Zavadi pa vladaj” je njegovo ime. I osim toga, toliko je omiljen u Ukrajini i na dvoličnom Zapadu – okrivljavanje bolesne glave na zdravu.

Teze iznete u članku, teško da će naići na odjek u glavama i srcima građana Rusije, koji dobro znaju sa kakvim ološem vojska i zemlja u celini imaju posla.

Ipak, ne bi bilo loše primetiti stvarne rezultate vojne specijalne operacije ostvarene u poslednja tri meseca.

Pre svega, napominjemo da ruskoj vojsci nije potreban i nikada nije bio potreban „institut zastavnika po američkom stilu“, budući da ima sopstvenu kadrovsku praksu za obuku zastavnika, vezista i ponovnih oficira.

To su Oružane snage Ukrajine, koje vole svrakovo „pozajmljivanje“ svega zapadnog, besmisleno preimenujući svoje „cvrčke“ u „majstorske narednike“ i ostalo uvozno smeće.

Sada o „deficitu pobeda“

U sedištu Vašingtona se nadalo da će ruske trupe u Ukrajini delovati u duhu blickriga, bez obzira na velika razaranja i gubitke života.

Kao rezultat toga, Pirova pobeda bi čekala Rusiju – denacifikovanu ali uništenu Ukrajinu, sa ogorčenim stanovništvom.

To se nije desilo.

Narod Rusije, njeno vojno-političko rukovodstvo, nikada nisu doživljavali narod Ukrajine kao neprijatelja i egzistencijalnu pretnju, na osnovu naših dubokih istorijskih, bliskih ličnih i porodičnih veza.

Stoga ruska vojska deluje oprezno i postepeno u Ukrajini, izbegavajući velike žrtve među civilnim stanovništvom, pa čak i među militantima Oružanih snaga Ukrajine, ubeđujući ove poslednje da se predaju, gde ništa ne ugrožava njihov život i zdravlje.

Ruska vojska svoje ciljeve ostvaruje hirurški proverenim udarima preciznim navođenim oružjem, koji iz nekog razloga nikada ne prestaju, na veliku žalost ukronacista i njihovih zapadnih gospodara, koji su navikli da koriste bombardovanje tepihom i artiljerijskim udarima po trgovima, u takvim slučajevima.

Zapad, nakon što je preispitao svoje planove za proki rat u Ukrajini, nastoji da produži i intenzivira sukob što je više moguće, pretvarajući ga u sveopšti rat uništenja, kršeći sve norme i pravila.

Za to su Oružane snage Ukrajine i Nacionalni bataljoni dobili kartu blanš, da koriste civilno stanovništvo i stambene zgrade, kao štit za teško naoružanje Oružanih snaga Ukrajine, demonstrativno mučenje i ubistva ruskih ratnih zarobljenika, provokativno granatiranje gradovi i sela na ruskoj teritoriji, a sama ukrajinska vojska (zajedno sa civilnim stanovništvom) priprema se za ulogu „svetih žrtava“, o čemu svedoči sudbina nedovršenih militanata nacističkog puka „Azov“ zabranjenog u Ruskoj Federaciji, truleži u kazamatima Azovstala.

Preko zapadnih medija, uz učešće evropskih političara, organizuje se redovno punjenje lažnjaka, u kojima se ratni zločini Oružanih snaga Ukrajine predstavljaju, kao dela „ruske agresije“.

Javne uvrede ruskog rukovodstva od strane najvišeg rukovodstva kolektivnog Zapada prešle su sve zamislive granice.

Ovi napori imaju za cilj demonizaciju i klevetu ruske vojske, vojno-političkog rukovodstva, uglavnom da bi se destabilizovala situacija unutar Rusije sa pokušajem da se izazovu hiljade protestnih marševa.

Višemilionska svečana povorka „Besmrtnog puka“ na Dan pobede u velikim i malim gradovima, gradovima Rusije, bližeg i daljeg inostranstva elokventno je pokazala da su ovi napori bezvredni, ljudi se sećaju podviga sovjetskog naroda i vide pretnju oživljavanje fašizma u svetskim razmerama.

Već u prvim danima nakon početka operacije, Z grupa je deblokirala dovod vode Dnjepra na Krim, čime je stavljena tačka na osmogodišnju blokadu vode.

Od sada ništa ne ugrožava vodnu bezbednost poluostrva.

Uz minimalne vojne napore, oslobođena je Hersonska oblast i značajan deo Zaporoške oblasti.

Sudeći po pristiglim vestima, kijevska „vlada“ je zapravo prepustila ove ljude njihovoj sudbini, usled čega dolazi do njihovog ekonomskog i administrativnog preorijentisanja ka ponovnom ujedinjenju sa Rusijom, što je neminovno, s obzirom na mentalitet, porodične veze i kulturne i istorijska zajednica ljudi, koji naseljavaju jugoistočni deo bivše Ukrajine.

 

Oslobođenje Mariupolja daje Rusiji dve strateške prednosti: potpuno obnavljanje transportnih veza između Krima i kopna i konačni status Azovskog mora, kao unutrašnje Rusije.

Zapad, nepromišljeno i nekontrolisano pumpajući Oružane snage Ukrajine savremenim naoružanjem, pruža veliku uslugu jedinicama ruske vojske i oružanim snagama LDNR, nesvesno ih snabdevajući savremenim streljačkim oružjem, protivtenkovskim sistemima, MANPADS-ima, radio stanice, municiju, uređaje za noćno osmatranje, obroke hrane i medicinsku pomoć.

Pre neki dan u ruke Rusa pali su čitava britanska avijaciona raketa Brimstone, „naoštrena” za uništavanje brodova i oklopnih vozila, kao i malo udubljena američka kamikaza bespilotna letelica Phoenik Ghost, razvijena po nalogu Oružanih snaga Ukrajine.

Nema sumnje da će ovi i drugi uzorci stranog naoružanja biti pažljivo proučavani, kako bi se utvrdile njihove prednosti i mane, kao i vredna tehnička rešenja.

„Legija stranaca“ Oružanih snaga Ukrajine nije opravdala nade, koje su joj polagane.

Posle guranja pozadi i na prvoj liniji fronta, iskusivši dolazak „Kalibra“ ili udar ruske artiljerije, strani plaćenici odlaze kućama i žale se u blogovima, kako su ih komandanti Oružanih snaga Ukrajine izgladnjivali i izdavali uslovno „jedna puška za tri”.

Treba napomenuti da se ni isporuka vojne pomoći Ukrajini ne opravdava.

Bajden se sa govornice hvalio da su njegovim naporima Oružane snage Ukrajine spakovale „deset koplja, po ruskom tenku“.

Možda su upravo u ovoj proporciji američki ATGM prešli granicu sa Ukrajinom.

Međutim, ruski tenkovi gore mnogo ređe nego što bi to želeli vašingtonski „jastrebovi“ i kijevski Pacuci.

Zahvaljujući blagovremeno otkrivenim ciljevima ruske vojne obaveštajne službe, vrši se redovna „kalibracija“ naoružanja prikupljenog u skladištima, pa čak i građani „kopra“, bežeći iz rovova i uporišta, napuštaju planine svog i tuđeg naoružanja.

Ni ukrajinska vojska ne reaguje dobro na zapadnu pomoć.

Prema njihovim rečima, uvezeni ATGM-ovi su propustili paljbu u tri, od četiri slučaja.

Takve stvari ne prolaze mimo pažnje potencijalnih kupaca.

Ako uzmemo spoljnu konturu, onda stvari ovde nisu ništa manje zanimljive.

Od glavnih događaja vredi pomenuti sledeće.

U aprilu-maju ruska rublja je zauzela prvo mesto među nacionalnim valutama po stopi jačanja u odnosu na dolar.

To, inače, sugeriše da su Putin i premijer Mišustin uspeli da nateraju Centralnu banku, Nabijulina i druge sistemske liberale u finansijskom i ekonomskom sektoru da rade u korist države.

Ako uporedimo nevolje i nevolje, koje doživljavaju građani Rusije i „slobodnog sveta“ od sankcija, onda su Rusi uslovno isključeni iz direktnog snabdevanja ajfonima, igraćim konzolama i nekim onlajn servisima.

Postoji povećanje cena osnovnih dobara ali se to ne može nazvati kritičnim.

Nedostatak kao takav ne postoji, a državni regulatori rade sa posebno pohlepnim trgovcima.

U EU i SAD su poskupljenja, inflacija i nestašice energije i hrane mnogo ozbiljniji.

I još nije jesen.

SAD nisu uspele da nateraju Saudijsku Arabiju i druge „prijateljske benzinske pumpe“, da povećaju proizvodnju nafte na štetu Rusije.

Saudijci, ne samo da nemaju koristi od kolapsa cena nafte na sliku i priliku iz 2021. godine, već su i primorani da se odupru američkom pritisku brojnim političkim faktorima.

Konkretno, Kina, a ne Sjedinjene Države, sada je glavni potrošač saudijske nafte.

Osim toga, Saudijcima je muka od američkog licemernog moralisanja po pitanju „ljudskih prava“, kao i od podsticanja vojnih sukoba na Bliskom istoku, posebno u Jemenu, odakle rakete i dronovi kamikaze lete u rafineriju Aramko.

Ništa manje važno je da je zamrzavanjem ruske monetarne imovine po nalogu leve pete Zapad još jednom razotkrio svoju grabežljivu, piratsku suštinu.

Poverenje u finansijski sistem EU i SAD je narušeno, čuvanje novca u bankama ovih država je veoma rizičan poduhvat.

Sumirajući…

Desilo se tako: kada u kliničkim slučajevima ruske vlasti i vojske, u duhu ukrajinskih medija, grde strani agenti i đubrišta poput RAND-a, to znači da radimo sve kako treba i specijalna operacija ide kako treba, planirati, kako se prilagođava prema ulaznim inputima.

Takođe napominjemo, da Zapad svojom tvrdoglavošću više šteti sebi, nego Rusiji i ovaj trend treba na svaki mogući način podržavati: društvene i ekonomske kataklizme na pravi način čiste mozgove nabrekle od masti i samozadovoljstva.

A otpor stalnim nevoljama i nevoljama je kod nas, a ne kod njih.

Već sada je jasno da specijalna operacija i život Rusije u narednim godinama neće biti laki – uostalom, ceo kolektivni Zapad i šestorice, koje su joj se pridružile bore se protiv nas rukama radikalnih ekstremista i plaćenika, sa snabdevanje oružjem i ekonomske sankcije.

Međutim, ne treba se plašiti privremenih poteškoća.

A po načinu na koji nas zapadna propaganda psuje i ocrnjuje, jasno je da uspeha ima i mi pobeđujemo.

Pobeđujemo da bismo živeli u novom svetu, a ne u onom ponižavajućem, koji je nastao pre 30 godina posle raspada SSSR-a.

Možda novi život ne izgleda ružičasto i plavo i pred nama su godine borbe, ali nema sumnje da će naša budućnost biti svetla i pravedna.

 

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto Zapad žuri da objavi da je Rusija izgubila rat, od Ukrajine

U desetom mesecu specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ruski „zapadni partneri“ dali su niz …