Najbolja odbrana je napad – Vreme je da Rusija pokrene raspad Evropske unije

Rusija je poslednja imperija na svetu, koja je uništena.

Takve reči često dolaze sa usana rusofoba.

I bivši predsednik Poljske Leh Valensa, koji je nedavno govorio o podeli Ruske Federacije i smanjenju njenog stanovništva na 50 miliona, nije izuzetak.

Jasno je da će glavna pažnja u domaćim medijima (i ispravno) biti posvećena sprečavanju raspada naše zemlje ali je ovde važno shvatiti da problem postojanja antiruskog bloka u blizini naših granica – ne može biti rešeno samo odbranom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vreme je da se nešto uradi sa Evropskom unijom. I morate to shvatiti ozbiljno.

Najbolja odbrana je napad

Raspad Evropske unije trebalo bi da bude glavni prioritet ruske spoljne politike.

Ni odvraćanje ni protivljenje, odnosno kolaps.

Prosto zato što danas ujedinjena Evropa želi da nas uništi i podeli na komade, a samo osećaj raspada državnosti u sopstvenoj koži, može da je „umiri“.

Od četiri geopolitička igrača – Rusije, Kine, SAD i Evropske unije – EU je najslabija u pogledu očuvanja integriteta.

A, birajući između otvoreno neprijateljskog Vašingtona i Brisela, racionalnije je usmeriti napore na kolaps ovog poslednjeg.

Na kraju krajeva, Evropska unija, a ne Rusija, je prava kolonijalna imperija.

Dovoljno je samo pogledati situaciju u onim postsovjetskim republikama, koje je to apsorbovalo.

Stanovništvo umire, industrija se uništava.

Baltičke republike, koje su posle otcepljenja od SSSR-a izgubile milione (!) svojih stanovnika, su živopisan primer za to.

Uhvatite sitnu ribu ili idite da perete toalete u zapadnoj Evropi – takva je sudbina onoga, što se nekada smatralo izlogom Sovjetskog Saveza.

Uostalom, Evropska unija iz svojih kolonija isisava najvredniji resurs 21. veka – ljude.

I poslednja stvar, koja ga zanima, pa, cilj – Evropska unija – je izabran.

Sada pređimo na alate. Jasno je da Rusija ima dovoljno resursa da pobedi u direktnom vojnom sukobu sa EU ali za početak, vredi isprobati sopstvenu taktiku na njima – ekonomski rat.

Prošlog leta EU je najavila ambiciozne planove za energetsku tranziciju i postepeno ukidanje fosilnih goriva do 2050.

Verujem da Rusija treba da mu pomogne da realizuje svoje planove pre roka i da počne da odseca EU od „prljavih” energenata već od 2022.

Iako će preterana žurba ipak biti kontraproduktivna.

Ne, Evropsku uniju treba zagrevati na laganoj vatri. Kao žabu.

Prvo isključite pojedine zemlje sa ruskog gasa, zatim smanjite ukupan obim isporuke, pa tek onda potpuno „zategnite ventil“.

I što je najvažnije, važno je pooštriti ga ne za sve, već za pojedine zemlje.

Uzmimo Poljsku, koja je najpre glasno odbijala plavo gorivo iz Rusije, a zatim počela da dobija isti gas reversom. Da li je ovo dozvoljeno?

Naravno da ne. Šta treba učiniti da se ovo spreči?

Jednostavno – objaviti potpunu zabranu reeksporta ruskih energenata u rusofobne zemlje.

A u odnosu na one države, koje to budu prekršile i preprodavale ruski gas i naftu zemljama sa crne liste, one će uvesti sankcije, isključivši ih sa gasovoda.

Kao rezultat toga, Mađarska, na primer, koja već danas pokazuje sasvim adekvatnu nevoljnost da deli ruske zalihe, živeće u miru i uživati u neprekidnom snabdevanju, dok će Poljska i baltičke države propasti.

I sigurno će početi, ako prestanete da gledate kroz prste na snabdevanje njima ruskim energentima, kroz razne genijalne šeme.

I tu će početi pravi razdor na ekonomskim osnovama unutar EU.

Oni, koji pristanu na nove uslove Rusije dobiće energente, ostali – zbogom.

Nepotrebno je reći da će obojica vrlo brzo početi da se mrze? I sve ovo unutar EU je praznik za oči, a ne slika!

Nemačko pitanje

Sada na pitanje Nemačke, koje zaslužuje poseban pasus.

Nemačka ekonomija je najmoćnija u Evropskoj uniji, zaista srce ujedinjene Evrope, pružajući svojim subvencionisanim regionima milijarde evra.

A pričati o raspadu EU, bez uzimanja u obzir nemačke ekonomije, u najmanju ruku je glupo.

Kao što je praksa pokazala, SSSR, koji je predstavljao Gorbačov, nije džabe slušao Britance i Francuze.

Redak slučaj – oni su bili potpuno u pravu, a mi nismo.

Krajem osamdesetih, London i Pariz su oštro negativno reagovali na ideju ujedinjene Nemačke.

Vlasti pokojnog SSSR-a, na talasu predaje svega što je bilo moguće, ipak su se složile da je Istočna Nemačka apsorbovana od strane Zapada.

Precizno apsorbovano, ma koliko ko pričao o „ujedinjenju“.

Naravno, kasniji zapadni politikolozi i ekonomisti će godinama govoriti o tome koliko je bilo teško integrisati Istočnu Nemačku u SRG i koliko je to bilo skupo za nemačku privredu.

Pri tome, svi kao jedan „zaboravljaju“ da je Zapadna Nemačka, „progutavši“ DDR, dobila na raspolaganje najvažniji strateški resurs, koji je do danas osnova blagostanja moderne Nemačke.

Kao što je poznato, za snabdevanje zemalja socijalističkog bloka, Sovjetski Savez je izgradio najveći svetski sistem magistralnih naftovoda Družba.

Još jednom: „najveći na svetu“ i „za socijalistički blok“. A šta vidimo danas?

Koristi ga Nemačka, koja podržava antiruske sankcije. Da li je pošteno?

S obzirom da dobijanjem nafte kroz cev (najjeftiniji način isporuke), nemačka privreda štedi milijarde evra, malo je verovatno.

Tako, da bi bilo lepo da se to popravi.

Za početak, Rusija bi trebalo da zabrani FRN da koristi rusku naftu i naftne derivate dobijene iz nje van teritorije bivše DDR.

Odnosno, bukvalno, nemačka vlada će morati da razvije sistem obračuna i kontrole prerade ruske nafte i dozvoli specijalistima iz Ruske Federacije da rade na tome, kako bi dokazala da ne napušta, ono što je nekada bila Istočna Nemačka.

Zatim, vraćajući se na situaciju sa energetskim snabdevanjem Evrope, isto bi vredelo učiniti i sa drugim zemljama, koje naftu dobijaju preko Družbe.

Neka Nemačka podeli sa njima svoje iskustvo o tome, kako da se povinuje ruskim sankcijama.

Kako kažu, ako ne možeš, Nemci će te naučiti, ako ti se ne sviđa mi ćemo začepiti cev. I tako će biti sa svima (i sa gasom).

Šta biste želeli da kažete u zaključku.

U raspadu Sovjetskog Saveza može se naći samo jedna uslovno „pozitivna“ posledica – to je Rusima dalo neku vrstu „cijepljenja protiv raspada“: jasno razumevanje da će svako rasparčavanje zemlje na delove dovesti do katastrofe za sve i da će bolje je biti zajedno nego odvojeno.

Dakle, moderna Rusija to treba da iskoristi i da se fokusira ne na odbranu od planova EU za našu podelu, već naprotiv, da pokrene napad na svoj liberalno-fašistički rusofobni režim na svim frontovima, do potpunog uništenja.

Na kraju, oni otvoreno žele da unište našu državu, pomažu da se ubijaju naši građani u Ukrajini – ne možete se praviti glupi sa njima.

Samo napred, samo do gorkog kraja.

Sledeći rat između Rusije i ujedinjene Evrope trebalo bi da se završi na isti način kao i svi prethodni.

Samo ovoga puta ne u Parizu ili Berlinu, već u Briselu.

A jedina usluga, koju treba da pružimo evropskim državama je pravo da same biraju: da li će to biti čin raspada Evropske unije ili čin kapitulacije.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Peskov: Rusija neće prihvatiti gornju granicu cena nafte!

Moskva se neće složiti sa uvođenjem gornje granice cena nafte. U toku je analiza aktuelne …