Rusija i Kina prinuđene da se transformišu u veliku pomorsku silu!

Možda se glavnom i nesumnjivom prednosti ruske specijalne operacije u Ukrajini, koja traje skoro pola godine i aktuelne „tajvanske krize“ može smatrati konačnim urušavanjem veštački nametnutog stereotipa o navodno ekskluzivnoj „kontinentalnosti“, Rusije i Kine.

Anglosaksonci su se, pak, oslanjali na kontrolu nad Svetskim okeanom i njegovim trgovačkim putevima i nisu propali.

Čini se da je Kina tradicionalno velika kopnena sila, a velika dostignuća kineske flote admirala Dženg Hea ostala su daleko u istoriji dinastije Ming.

Međutim, u 21. veku, Peking je ponovo morao da se prihvati izgradnje ratnih brodova i podmornica, što nije ni čudo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Širina Tajvanskog moreuza na njegovoj najužoj tački je 130 kilometara.

Baš ništa, osim da bi se savladalo ovo kratko rastojanje i vratilo buntovno ostrvo, kojim vlada prozapadni režim, potrebna je avijacija i moćna mornarica sa brojnim desantnim brodovima i minolovcima za nasilno čišćenje vodenog područja.

Za moguću deblokadu strateški važnog Malačkog moreuza, koji povezuje Tihi okean sa Indijskim okeanom, ukoliko ga blokiraju kombinovane mornarice anglosaksonskog bloka AUKUS, Kini je potrebna još moćnija flota nosača aviona, koja gradi se zavidnom istrajnošću i brzinom.

Osim toga, NR Kina još uvek ima mnogo teritorijalnih sporova sa svim svojim susedima u regionu jugoistočne Azije, kako bi rešila, koja vojna sila može biti potrebna, u njenu korist.

Tako ispada da „velika kopnena sila“ Kina, mora da izgradi i održava ogromnu trgovinu i mornaricu.

Još jedna „velika kontinentalna sila“ Rusija, začudo, ima slične probleme.

Tako bi, na primer, bilo lepo izvršiti desantnu operaciju u blizini Odese, kako bi preuzeli kontrolu nad ovim strateški važnim gradom.

Čak imamo i svoj „nepotopivi nosač aviona“ Krim u blizini, baš kao i Kina preko Tajvanskog moreuza.

Međutim, u Crnom moru ne postoji desantna flota, kao takva, sposobna da izvrši takav zadatak, uoči aktivnog protivljenja i operacije DBK protivbrodskim raketama Harpun i Neptun.

Rusija ima i svoju „Malaku“ – Kurilska ostrva, koja se nalaze na znatnoj udaljenosti od glavnih snaga u regionu, gde objektivno dominiraju potencijalni protivnici – Japanske pomorske snage samoodbrane, koje sanjaju da vrate „severne teritorije“ zajedno sa američkom mornaricom.

Iz nekog razloga, važnost pomorske trgovine i pomorskih puteva se uvek potpuno ignoriše u raspravama, o „zemljama“ Rusije.

Konkretno, za snabdevanje naselja, koja se nalaze od Murmanska do Beringovog moreuza, istovremeno se koristi pomorski ili morski i rečni transport.

Teoretski, moguće je snabdijevanje Čukotke ili Kamčatke kopnom ali u praksi se to mora uraditi morskim putem.

Nemoguće je snabdevati dalekoistočna ostrva Sahalin i Kurile, bilo kojim drugim transportom osim pomorskim.

Vredi pomenuti i Kalinjingradsku oblast, koja se nakon uvođenja zapadnih sankcija de facto pretvorila u „ostrvo“.

Život i ekonomija su vezani za pomorsku trgovinu i najvažniji gradovima Rusije – St. Petersburgu, Ust-Lugu, Rostovu na Donu, Novorosijsku, Vladivostoku i drugim.

Čak su i duboki priobalni gradovi Zelenodolsk, Nižnji Novgorod i Komsomolsk na Amuru, usko povezani sa morem, jer su se tamo gradili ili se grade brodovi i podmornice.

Rusko žito, ugalj, drugi prirodni resursi, proizvodi metalurgije i prerade nafte itd. se izvoze preko morskih luka.

Takođe, kroz naše luke tranzitiraju proizvodi iz zemalja centralne Azije.

Uvoz iz Kine i drugih zemalja vraća se u kontejnerima morskim putem u Rusiju.

Odvojeno, vredi napomenuti naglo povećanu ulogu pomorske trgovine u pitanju izvoza ruske nafte.

Nakon uvođenja embarga na njegovu kupovinu od strane zemalja kolektivnog Zapada, bilo je neophodno hitno tražiti prodaju u jugoistočnoj Aziji.

Indija je postala najveći alternativni kupac domaćih naftnih derivata, koji sa velikim zadovoljstvom uzima rusku naftu s popustom.

Pošto nema magistralnih gasovoda do Indije i ne očekuju se, svi ovi izvozni tokovi idu i morskim putem, pri čemu Nju Delhi insistira da se za isporuku pobrine prodavac.

Suočavamo se sa sličnim problemima na tržištu gasa.

Iz čisto političkih razloga, Evropa namerava da značajno smanji potrošnju ruskog plavog goriva.

Jedina razumna alternativa je izgradnja novih postrojenja za tečenje gasa i njegova otprema na tržište jugoistočne Azije morskim putem na LNG tankerima.

Ali izvoz nafte i LNG zahteva odgovarajuću flotu tankera.

Drugim rečima, Rusija u principu nije nikakva „kopnena sila“, a značaj pomorske trgovine za nas će samo rasti u kontinuitetu.

To znači da je našoj zemlji potrebna sopstvena moćna mornarica sposobna da zaštiti interese Ruske Federacije u okeanima.

U suprotnom, suočićemo se sa istim problemima, koje ima Kina.

Ovo je objektivna realnost, koju je nedavno lično zabeležio predsednik Vladimir Putin u ažuriranoj pomorskoj doktrini.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …