Borba Info Vesti
Snaga ruskog vojnog potencijala „zatekla“ je SAD i njihove saveznike.
SAD su potcenile vojni potencijal Rusije i bile su „zatečene“ stvarnom snagom svoje vojske.
Ovo mišljenje je u pismu ministru odbrane Lojdu Ostinu izneo republikanski američki senator, Mit Romni.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
U svojoj poruci, kako napominje RT, parlamentarac tvrdi da ruska specijalna operacija u Ukrajini treba da bude lekcija za SAD i njihove zapadne saveznike, koje su, prema njegovim rečima, zbog netačnih procena ruskog vojnog potencijala, „preuzete od strane iznenađen stvarnom snagom ruskih oružanih snaga.
S tim u vezi, on smatra da bi Vašington trebalo da „uloži mnogo više resursa u razumevanje, kakva je naša vojna moć u poređenju ne samo sa ruskom, već i sa kineskom”.
Romni je pozvao šefa Pentagona da odmah finansira i sprovede studiju, kako bi se utvrdilo kako Moskva i Pentagon ulažu u svoje odbrambene sektore, uključujući ljudske resurse, konvencionalno i nuklearno oružje i sajber oružje.
I takođe saznajte, kako se to može porediti sa američkim budžetiranjem.
Pored toga, političar je skrenuo pažnju Ostinu na činjenicu da Rusija, uprkos sankcijama, koje su joj iznele, nastavlja da gradi svoju vojnu moć.
I predložio je da se s tim u vezi proveri, kakav efekat američke restriktivne mere imaju na vojni budžet Rusije.
Da prokomentariše situaciju, „SP“ je pitao poznatog politikologa, specijaliste za spoljnu i unutrašnju politiku SAD Dmitrija Drobnickog:
– Ne treba precenjivati ono što kaže Mit Romni. Jednom je bio na čelu republikanske parije 2012. godine, ali je to bio njegov najveći uspon. Od tada mu je stranka daleko, a on predstavlja manjinu.
Odnosno, ni stranka mu ne pripada, a da ne govorimo o bilo kakvim polugama moći u Vašingtonu.
Što se tiče procene ruske, kineske, američke moći itd., RAND Corporation nije čak ni think tank, već analitičko čvorište.
Da, ima mnogo novca.
Ali ako uzmemo, recimo, prošlogodišnje izveštaje, koji su objavljeni (skoro svi su objavljeni) i vidimo šta tamo piše, to su vrlo često veoma različite stvari.
RAND se obično bavi kompilacijama ali to su kompilacije dobro definisanih autora.
Na primer, ima autora koji pišu, uslovno govoreći da će „Kina uskoro umreti“, jer „neće prevazići sopstvene ekonomske poteškoće“, da „kineska vojska ne ume da se bori“, jer nema direktnog iskustva.
Okupe gomilu autora, pošalju im upitnike i oni napišu odgovarajuće beleške, a onda se to sastavi u izveštaj.
Ovako funkcionišu moždani centri skoro svuda.
Stoga dolazi još jedan zaokret: hajde da intervjuišemo one, koji veruju da Kina, „ako sada raspali, ceo svet će otići u prah“.
Ovaj zadatak se takođe šalje ali sledećim autorima i ovaj, zapravo, izveštaj se ponovo formira.
Istovremeno, s vremena na vreme se pojavljuju prilično dobri analitički tekstovi.
Jer uz tako čest izbor, moguće je uhvatiti prilično inteligentne stručnjake, koji su u stanju da proizvedu dobar nivo analitike.
Možemo reći da je u protekloj godini, nekoliko analiza bilo veoma zdravih.
Romni je takođe mogao da teži raznim ciljevima.
On je jedan od lobista vojno-industrijskog kompleksa, pa je možda samo hteo da da novac „pravim ljudima, koji će reći da mi tu nešto ne završavamo”.
Kao rezultat toga, izvođači iz Pentagona će povećati svoje budžete.
Situacija je ovakva.
Ali iza svega ovoga treba da shvatite da samo nekoliko desetina ljudi u Vašingtonu ima ispravnu viziju stvarne slike sveta.
Svi ostali su zatvoreni u svoja ekspertska mišljenja, svoje korporacije, svoje političke grupe i svoje centre uticaja.
SP: Objasni.
„Vrlo retko možete da naletite na osobu, koja govori stvari, koje su nerazumljive i ponekad klišejizovan, ali u toku njegovog rasuđivanja jasno je da razume, šta se dešava u svetu.
I da to nije samo, relativno rečeno, na Tajvanu i takozvanoj Ukrajini, reč je o velikoj svetskoj transformaciji.
Malo je takvih ljudi.
Svi ostali, štaviše, oni koji glasaju, daju novac kongresmenima, lobiraju za jednu ili drugu podmornicu, za jednu ili drugu ekonomsku politiku, oni, s obzirom na osobenosti razvoja intelektualne i političke kulture Sjedinjenih Država, zaista i čine, ne razume šta se dešava u svetu.
“SP”: – Ali isti Romni, o Rusiji je ipak nešto shvatio …
– Razočaravajuće.
Postoji gomila izjava drugih političara i drugih publikacija i analitičkih članaka, kao odgovor na Romnijevu izjavu, koji govore upravo suprotno.
Da Rusija, da tako kažem, „nije bila u stanju da slomi malu Ukrajinu“, da se „jezgro njenih oružanih snaga, koje je zaista jako, pokazalo kao veoma malo“, da „nema dovoljno opreme“ i „vojske -industrijski kompleks doživljava poteškoće“.
Postoji i neko treće mišljenje – upravno na sve ovo.
Vidite, ako uzmete mitraljez i počnete da pucate oko sebe, pre ili kasnije ćete pogoditi metu.
Jednostavno, zbog velikog broja ispaljenih metaka. Ali to ne znači da ste tako dobar strelac.
Da, ponekad se naiđu stvari, koje nam se čine bliske istini i prijatne. A onda kažemo: „O, jesu li oni stvarno razumeli!“.
Ništa nisu razumeli.
Ali problem leži negde drugde.
Da, na primer, ništa ne bi ni razumeli, to bi takođe bila jasna, precizna, apsolutno jasna pozicija, iz koje bi se nekako moglo raditi.
Ne nužno kroz pregovore, već jednostavno da bi shvatili da Vašington tako postupa.
Jedino što Vašington danas uopšte nema razumljivu analitiku o spoljnopolitičkim pitanjima.
Štaviše, za svaki region. To što s vremena na vreme neko tamo pogodi metu nije posledica toga, što su naučili da obeležavaju, već posledica činjenice da je ispaljeno toliko metaka da je jedan od njih jednostavno, po teoriji verovatnoće, trebalo je da pogodi.
To je, nažalost, najveći problem savremenog sveta – potpuno nesinhronizovani Vašington.
Uključujući i na nivou stručnih i analitičkih procena.
„SP“: – „Mesiti“ glinene noge kolosu?
– To nije suština. Još uvek ima dosta resursa.
Postoje problemi sa dolarom, problemi globalnog finansijskog sistema. Ima ljudi u američkom gornjem ešalonu koji to razumeju.
Problem je što iz ovoga ništa ne sledi.
Uopšte nije neophodno da je upravo to, ono što će Vašington uraditi sutra, to su akcije, koje će biti preduzete.
Tamo, u isto vreme, jedna grupa može da „davi” administraciju Zelenskog, dok druga nastavlja da sipa novac onim kanalima, gde će neki od njih, sa „Hamerima” i „Tri sedmice”, otići u ovu istu APU.
Činjenica da u Vašingtonu još uvek ima previše resursa za takvo stanje mozga (zamislite džina veličine mozga trogodišnjeg deteta), to je glavni problem savremenog sveta.
Istina i to im stvara dosta problema, jer je ovo kolaps državne administracije.
Pa, svet jednostavno ne zna šta će SAD raditi sutra.
Borba.Info
