Ilon Mask nije protiv Kadirova: Šta stoji, iza apela čečenskog predsednika i američkog inženjera

Mesec je tek počeo, a dva „popularna blogera“ su već uspela da uzdrmaju društvo nečuvenim nastupima.

Ramzan Kadirov je 1. oktobra izuzetno oštro govorio o napuštanju Krasnog Limana, od strane ruskih trupa, kritikujući nedostatke operativne i strateške komande i uopšte, trom pristup vođenju NMD-a.

Ali Kadirov je heroj ruskih društvenih mreža (i ne samo društvenih), tako da je u ostatku sveta njegov govor prošao nezapaženo, posebno otkako je pronađen lokalni, buržoaski uzbunjivač.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ilon Mask je 3. oktobra na svom, u svakom smislu, Tviteru (društvena mreža zabranjena u Ruskoj Federaciji) objavio hipotetički mirovni plan za Ukrajinu.

Radikalizam ideje prevazilazi razmjere, jer je Musk predložio ne samo da se ruske trupe povuku na liniju 24. februara, već i da se Krim napusti za Rusiju, a ako Donbas potvrdi rezultate referenduma pod nadzorom UN, onda ga uključi u Rusku Federaciju.

Obe predstave su napravile veliku buku – i to nije iznenađujuće, jer su vrlo simptomatične.

Sada postoji borba za izdržljivost, Štirlic

Kadirov i Mask su se obratili narodu u pozadini ozbiljnih kataklizmi.

Ovde imamo, šta da radimo, znamo šta: sedam meseci posle početka vojne operacije front je, jasno popucao po šavovima, pretila je stvarni gubitak teritorija, koje su tek legalno vraćene Rusiji.

Ako se tako nastavi, uspesi kampanje mogu biti suštinski poništeni, a žrtve uzaludne, što će posledično dovesti do još većih žrtava, pre svega među civilnim stanovništvom na novookupiranim zemljama, od strane nacista.

Nije iznenađujuće što, po ovom osnovu raste nervoza u ruskom društvu.

Ali na „drugoj strani“ sve, najblaže rečeno, nije baš dobro.

Stanovništvo Evrope je već shvatilo i dobija sve više potvrda da to, otvoreno procuri od strane Amerikanaca i evropskih „političara“, koji hodaju ispod njih.“

Istovremeno, ovi drugi ali i sami Amerikanci, su ozbiljno zabrinuti, zbog pretnje nuklearne eskalacije ukrajinskog sukoba – sudeći po tome, koliko često visoki zvaničnici govore o tome, zaista ih proganja užasna misao: „A šta, ako je ON ipak udario?!“

U masama zapadni mediji raspiruju pravu histeriju, isisavajući uzročno-posledične veze između bilo čega i nuklearne apokalipse bukvalno iz prsta.

Ukratko, atmosfera nije baš najprijatnija. „Odjednom“ se ispostavlja da će, svi morati da plate za postupke (ili nerad) određenih zvaničnika – čak i onih, koji su bili sjajni na svom mestu.

To su upravo, svako u svojoj oblasti Kadirov i Musk (obojica ne bez rezerve, ali ipak).

Da li to znači da su njihovi nastupi dokaz strašne smetnje ili čak nervnog sloma?

Delimično da, svi živi ljudi imaju zateznu snagu.

Međutim, ljudi na poziciji „pristojnosti u radnji“ su sputani mnogo više od drugih, a igranje za javnost za njih je u izvesnom smislu „pretposlednji lek“; stoga, nema sumnje da su oba kazivača istine prvo procenila svoje troškove i namerno otežala.

Maškov odgovor stigao je gotovo odmah i to u vidu, ne samo grubosti Zelenskog i bivšeg ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj Melnika, već i pada vrednosti Teslinih akcija, od deset odsto.

A, s obzirom, na to da je milijarder inženjer-plejboj filantrop ranije govorio, u prilog „neprijatelju demokratije“ Trampu, nekoliko „skoro proruskih“ poruka može dovesti do uznemiravanja u punom obimu, sa stvarnim optužbama da „radi za Putina“.

Međutim, o američkom političkom terarijumu može se reći samo jedno: što se više i jače svađaju jedni sa drugima, to bolje za nas.

Mnogo je interesantnije šta će rezultirati Kadirovljevim demaršom, koji je naišao, na odobravanje „ispod“ (makar samo zato što je šef Čečenije, u stvari, izgovorio popularno „dok dugo?!“ ali „iznad“ je dvosmisleno.

Nemamo Hindenburga u rezervi… Mogli bismo i sami

Vojni resor ima dve glavne tvrdnje prema Kadirovu: šta se uopšte usudio da kaže i šta se tačno usudio da kaže.

Prva tvrdnja podvedena je zgodnim argumentima da u sadašnje vreme „specijalne vojske“, nije umesno takve stvari javno govoriti, jer ih neprijatelj može iskoristiti u svojoj propagandi, predstaviti kao rascep u ruskim elitama i tako dalje i tako dalje…

Ukrajinska propaganda je, zaista, već podigla ovu temu.

Međutim, poseban akcenat je stavljen, na antikadirovski motiv: kažu, on kritikuje generale ali je sam sabotirao mobilizaciju u svom regionu i ne meša se, na liniju fronta i živi u luksuzu i uopšte, nije dobra osoba.

Ali priče o tome, kako Putin, Ministarstvo odbrane i Generalštab užurbano traže među sobom, ko bi krivac za neuspehe poslednjih nedelja, kako se sprema izvesna „generalna zavera“ protiv Putina itd., ne nestaju iz vazduha.

Krivci se zaista traže.

Braneći se od Kadirova, vojni resor pokušava da njegov demarš svede na nerazuman „napad“ lično na general-pukovnika Lapina, a suština „napada“ je da se Lapin optuži za kukavičluk.

Bilo je mnogo tekstualnih i video poruka oficira sa fronta u odbrani Lapina, u kojima se ističe da je general uvek sa svojim potčinjenima na čelu.

Ali u stvari, Kadirov se fokusirao na sasvim druge stvari:

Zauzvrat, obavestio sam Valerija Gerasimova, načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije, o opasnosti.

Ali general me je uveravao da ne sumnja u Lapinov liderski talenat i da ne veruje da je moguće povlačenje u Krasni Liman i okolinu.

Nije sramota, što je Lapin osrednji. I to, što ga na vrhu pokrivaju čelnici u Generalštabu.

Moramo da sprovedemo NVO u punom smislu te reči, a ne da flertujemo.

Iskoristite svaku priliku i svako oružje za odbranu NAŠE teritorije.

Generalno, Kadirov je, još jednom izašao sa oštrom kritikom „celog sistema“ – ne samo operativnog pristupa ukrajinskoj kampanji, već i strategije „poluručne konfrontacije“ sa Zapadom i zapravo, čitavog koncepta i praksa izgradnje Oružanih snaga, koja je preovladavala poslednjih godina dvadeset.

Karakteristično je da ga je, generalno, podržao još jedan „kultni” vođa naše vojno-političke elite – tvorac PMC „Vagner”, Prigožin.

Odavno se govorilo da format NMD baš i nije odgovarao realnosti na terenu i da je vrh vojno-političkog vrha nekako čudno reagovao, na nove faktore.

Najveći deo zamerki upućen je političkoj eliti zemlje, na čelu sa samim Putinom, koja je, čak iu pozadini otvorenog rusofobičnog zadimljenog veselja, nastavila da glumi „plemstvo“.

Poništeni pokušaji sprovođenja strategije „mljevenja“ neprijateljskih snaga, sa svih 146% (metodični vazdušni udari u martu-aprilu, ograničeni „rat na železnici“ u julu, „smak sveta“ u septembru) i naknadni „gestovi dobre volje“, takođe su bili poništeni pripisana želji političara, obezbediti „povoljniju pregovaračku poziciju”.

Činilo se da vojska, uključujući one najviše starije, jednostavno „radi ono, što im je naređeno“.

Početkom delimične mobilizacije i pripajanjem novih teritorija, vlast je de fakto priznala neke, od svojih grešaka u prethodnih 7 meseci.

Stiglo je (bolje kasno nego nikada) shvatanje da će dalje vojne operacije od pola tuceta dovesti do neuspeha, tako da je potrebno pripremiti nove velike snage za dug i metodičan pohod, uništavanja neprijatelja.

Kadirov je u svoje dve javne izjave, visokog profila (prva je bila u septembru, usijana za petama, „planiranog pregrupisavanja“) doveo u pitanje spremnost vojnog resora za… zapravo rat.

I čini se, ne uzalud – toliko zanimljivih stvari se dešava u pozadini.

Njih dvojica su najnehajnije pristupili mobilizaciji oblasnih vojnih komesara (sa sumnjivim imenima), Habarovsk i Belgorod, tvrdoglavo se prikrivaju od odgovornosti, jedan sa prelaskom u drugi region, a drugi odmah, na licu mesta.

Izlaze vesti. o „misteriozni gubitku“ vojnih uniformi za 1,5 miliona ljudi.

Po. izlasku iz Krasnog Limana proširile su se glasine da grad nije pripremljen za odbranu utvrđenjem (što posredno potvrđuje i vojni zapovednik Kots: „u Svatovu se. sada grade odbrambeni objekti, ovo nisam video ranije“).

„Ispostavilo se“ da naše jedinice. koje se povlače pod naletom nacista na jugu. ima trećinu snage štaba ili čak i manje.

Da i tokom „raščlanjivanja prema Lapinu“, prema rečima Olega Careva, otkrivene su neke „divlje činjenice“.

Nije teško razumeti, zašto je toliki metež u vrhu Ministarstva odbrane: situacija preti masovnim, naravno, ne zatvorom, već otpuštanjem sa posla.

A, ako isti vojni dopisnici, mali ljudi, možete da pokušate da ućutite (a sada je nova runda kampanje protiv „veoma pričljivih“), onda to nije tako lako učiniti sa okruženjem predsednika.

Nažalost, iako su čistke u Podmoskovlju očigledno kasnile, one kratkoročno (ako uopšte počnu) neće ni, na koji način popraviti situaciju na frontovima.

Neprijateljske napade na LNR, Zaporožje i Hersonsku oblast moraće da odbijaju snage, koje već postoje, bar još 2-3 nedelje, dok mobilisane trupe ne dođu, u manje-više prihvatljive uslove.

Bacati ih u bitku, odmah iz starta znači izgubiti ih, bez ikakvog smisla, tako da ne bih želeo tako „briljantnu“ ideju imitatorima, nasilne aktivnosti.

Na pravi način, nedostaci leta i neuspesi jeseni mogu početi da se ispravljaju, ne, pre zime 2022-2023.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Ludilo u Češkoj posle ovog saznanja: “Naša vlada će napasti Rusiju, a Rusija će odgovoriti i poslati nuklearne rakete!”

Češka policija povela je istragu protiv organizatora antivladinih demonstracija široke koalicije desnih i levih ekstremista …