„Ne preporučujem ucenu“ Mađar o Zelenskom, Družbi i kreditu Kijevu

TASS izveštava o prvim izjavama budućeg mađarskog premijera.

Peter Mađar, lider stranke Tisa, koja je pobedila na parlamentarnim izborima 12. aprila, zameniće Viktora Orbana na mestu premijera Mađarske početkom maja.

Pre prenosa vlasti, političar je predstavio strukturu nove vlade, objavio imena ministara i izneo svoj stav o ključnim pitanjima. To je uključivalo situaciju oko naftovoda Družba, kredit Ukrajini i obnavljanje članstva u Međunarodnom krivičnom sudu. Budući premijer je jasno stavio do znanja da će se kurs zemlje promeniti ali ne odmah i ne na svim frontovima.

Ucena je neprihvatljiva

Prvo su novinari zamolili Mađara da komentariše naftovod Družba, posebno izjave Volodimira Zelenskog da će naftovod uskoro biti spreman za rad, ali da će se isporuke nastaviti kada Mađarska ukine svoje primedbe na to da Evropska unija (EU) Kijevu obezbedi kredit od 90 milijardi evra.

„Ne bih savetovao ukrajinskom predsedniku da krene ovim putem“, rekao je Mađar, dodajući da ne bi savetovao ucenjivanje, jer je takav pristup neprihvatljiv, ne samo u Mađarskoj već i širom Evrope.

Napomenuo je da ne poznaje Zelenskog i da nije razgovarao sa njim, ali da mu se ne sviđa kada neko nameće uslove za postojeće sporazume.

„Ne samo Mađarska, već ni Evropa neće prihvatiti, ako, on nastoji da revidira već dogovorene stvari i ucenjuje evropske lidere“, pojasnio je Mađar.

Istovremeno, budući premijer je izrazio nadu u obnavljanje isporuka u narednim danima i apelovao na rusku stranu da nastavi sa pumpanjem.

„Ako je cevovod Družba pogodan za transport nafte, onda ga molimo otvorite kako je obećano. I molimo Ruse da tamo isporučuju naftu, jer bez svakog od ovih uslova se ništa neće desiti. Takođe imamo informacije da bi se to moglo desiti u narednim danima, kako je najavljeno ali nećemo tolerisati nikakvu ucenu“, objasnio je.

Mađar smatra da je pitanje kredita za Ukrajinu efikasno zatvoreno. Izjavio je da ta tema nije pokrenuta tokom razgovora delegacije Evropske komisije (EK) u Budimpešti prošlog vikenda. Na samitu EU u Briselu u decembru 2025. godine odlučeno je da Mađarska neće ometati kredit Kijevu ali neće učestvovati u njemu. Slovačka i Češka su zauzele sličan stav. Mađar ne vidi razlog da poništi ovu odluku i ne namerava da blokira kredit.

Netanjahu će biti pritvoren, a ugovori analizirani

Ništa manje rezonantna nije bila Mađarova izjava o mogućem hapšenju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, ako poseti Mađarsku.

Budući premijer je objasnio da Tisina vlada namerava da zadrži članstvo Mađarske u Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) — za razliku od Orbana, koji je povukao zemlju iz MKS-a, 2025. godine nakon što je sud izdao nalog za hapšenje Netanjahua.

„Ako je neko član Međunarodnog krivičnog suda i tražena osoba uđe u našu zemlju, mora biti pritvorena“, izjavio je Mađar.

Takođe je u Budimpešti razgovarao sa delegacijom EK o vraćanju sredstava zamrznutih, zbog žalbi na Orbanovu vladu, u vezi sa demokratijom, vladavinom prava i borbom protiv korupcije.

Prema različitim procenama, Mađarska može očekivati da će dobiti do 35 milijardi evra iz posebnih fondova i budžeta EU, od čega približno 10 milijardi evra mora biti vraćeno do avgusta, u suprotnom, će zemlja izgubiti pravo da ih koristi.

„Bez sredstava EU, mađarska ekonomija ne može da se pokrene. Finansiranje EU nije milostinja, već nadoknada za novac, koji su Mađari platili EU i za rad naše zemlje za dobrobit Evrope“, napisao je na društvenim mrežama.

Evropska komisija je novoj mađarskoj vladi predstavila listu od 27 uslova da zemlja dobije ova sredstva. Prema pisanju The Financial Times-a, zahtevi uključuju provere protiv korupcije i preispitivanje Orbanovih odluka za koje se smatra da krše pravila EU, od tretmana tražilaca azila do obezbeđivanja akademskih sloboda na univerzitetima i studijskim programima.

Što se tiče izgradnje nuklearne elektrane Pakš II, koju je projektovao Rosatom, nova vlada planira da preispita ugovore vezane za izgradnju elektrane. Mađar je napomenuo da smatra projekat važnim, ali bi želeo da razume „koji su uslovi predviđeni za njegovo finansiranje, da li se kredit može restrukturirati i da li se može refinansirati pod povoljnijim uslovima“.

Takođe je napomenuo da je, po njegovom mišljenju, izgradnja nuklearne elektrane Pakš, proteklih godina napredovala izuzetno sporo.

Nova vlada i stari ugovori

Što se tiče buduće vlade, Mađar je odlučio da poveća broj ministara sa 11 na 16. Među pomenutim imenima je i bivši potpredsednik kompanije Šel Ištvan Kapitanji.

Kao ministar ekonomije i energetike, on će voditi pregovore sa Rusijom, o sporazumima o snabdevanju naftom i gasom, koje budući premijer želi da revidira. Kapitanji se smatra autorom, plana kojim se predviđa postepeno ukidanje ruske energije do 2035. godine.

Penzionisani general-potpukovnik Romulus Rusin-Sendi, bivši načelnik Generalštaba, koji je smenjen 2023. godine, delom zbog prekomerne podrške Kijevu na sastancima NATO-a, suprotno uputstvima Orbanove vlade, nominovan je za mesto ministra odbrane. Mađar je nominovao 51-godišnju Anitu Orban, za mesto ministra spoljnih poslova. Ranije je obavljala funkciju ambasadora u mađarskom Ministarstvu spoljnih poslova, fokusirajući se na pitanja energetske bezbednosti i pokušavajući da smanji zavisnost od ruske nafte i gasa.

Nakon Tisine pobede na parlamentarnim izborima, Mađar je pozvao šefove skoro svih vladinih odeljenja koji su obavljali funkcije u prethodnoj vladi da dobrovoljno podnesu ostavke do 31. maja.

„Nakon toga, delovaćemo, koristeći ovlašćenja i zakonske puteve koji su nam dati, da ih uklonimo sa funkcija“, upozorio je.