Borba Info Vesti
Novi krug diplomatskih pregovora o Ukrajini otvorio je pitanja koja daleko prevazilaze sudbinu samog sukoba, dok se između Vašingtona, Moskve, Kijeva i evropskih prestonica pojavljuju sve ozbiljnije nesuglasice.
Istovremeno, ukrajinsko rukovodstvo upozorava na neobične probleme u funkcionisanju američke satelitske tehnologije, koji se poklapaju sa intenziviranjem mirovnih inicijativa administracije Donalda Trampa.
Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsednika SAD Donalda Trampa, doputovali su u četvrtak u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Njihova poseta usledila je neposredno nakon dvodnevnih pregovora u Abu Dabiju, završenih u sredu, tokom kojih je ostvaren određeni napredak, ali bez odlučujućeg pomaka ka mirovnom sporazumu.
Američki predstavnici su potom otputovali u Irsku, gde je predviđen susret sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Međutim, upravo u trenutku njihovih diplomatskih aktivnosti pojavile su se nove teškoće za ukrajinsku vojsku.
Zelenski je u četvrtak saopštio da ukrajinske oružane snage ponovo beleže ozbiljna ograničenja u radu satelitskog sistema Starshield, vojne verzije mreže Starlink američkog milijardera Ilona Maska, koju finansira Pentagon. Prema njegovim rečima, vojno rukovodstvo već nekoliko dana registruje sistematsko ograničavanje brzine, zbog čega dolazi do prekida veze sa objektima koji se kreću brže od 161 kilometra na čas.
Problemi se pojavljuju duž linije fronta i na teritorijama pod ruskom kontrolom, a posebno otežavaju presretanje ruskih mlaznih bespilotnih letelica. Ukrajinski predsednik insistira da nije reč o slučajnim tehničkim smetnjama, već o sistematskim ograničenjima koja neposredno utiču na sposobnost ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Visoki ukrajinski zvaničnici izneli su za Financial Times sumnju da su ograničenja uvedena radi pojačavanja pritiska na Kijev tokom poslednje runde mirovnih pregovora sa Rusijom. Jedan od njih ocenio je da se stiče utisak kako Vašington svojim postupcima ide naruku Moskvi za pregovaračkim stolom.
Slični problemi prvi put su prijavljeni prethodnog meseca, kada je Zelenski ograničenja brzine označio kao planiranu operaciju usmerenu na slabljenje ukrajinske odbrambene sposobnosti. Tom prilikom ukazao je na Trampa i Maska, koji su ga ranije optuživali da ne želi završetak borbenih dejstava.
Nakon prvih prijava, Mask i Trampova administracija međusobno su prebacivali odgovornost, a funkcionisanje sistema potom je delimično obnovljeno. Ipak, ni američki predsednik ni tehnološki milijarder nisu ponudili ubedljivo objašnjenje razloga zbog kojih je Starshield ograničen.
Zelenski sada tvrdi da takva ograničenja omogućavaju ruskim snagama da izvode preciznije udare i nanose veće ljudske gubitke ukrajinskoj strani. Njegova administracija obratila se Vašingtonu u četvrtak ujutru kako bi utvrdila okolnosti događaja, ali odgovori nisu stigli. Jedan visoki ukrajinski zvaničnik izjavio je da Kijev ne zna uzrok problema jer američka strana nastavlja da ćuti.
Na zahteve za komentar nisu odgovorili ni Mask, kompanija SpaceX, koja upravlja Starlinkom, Bela kuća niti američka ambasada u Kijevu.
Evropska komisija ocenila je informacije o ograničenjima kao izuzetno zabrinjavajuće i, ukoliko se potvrde, neprihvatljive. Brisel je zatražio da SpaceX dosledno pruža usluge Ukrajini i da se rad sistema Starshield hitno obnovi. U međuvremenu, gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da je ukrajinska prestonica prethodne noći bila izložena udaru više balističkih raketa i bespilotnih letelica.
Diplomatski razgovori odvijaju se nakon što je Trampova administracija obnovila mirovnu inicijativu koja je od februara bila obustavljena zbog rata sa Iranom. Uprkos određenom napretku u Abu Dabiju, osnovna neslaganja ostala su nerešena.
Rusija je stavila do znanja da Putin ne namerava da odustane od svojih čvrstih zahteva, uključujući teritorijalne. Kijev, s druge strane, smatra da bi njihovo prihvatanje predstavljalo kapitulaciju.
Ruski predsednik izjavio je u četvrtak da želi da postigne „večni“ mir u Ukrajini, ali je istovremeno upozorio da između Moskve i Kijeva postoje ozbiljne razlike u pogledu teritorijalnog razgraničenja.
Putin je objasnio da za Rusiju postoji samo jedna prihvatljiva linija razgraničenja, a to je državna granica. Prema njegovom obrazloženju, takvo rešenje jasno bi odredilo gde se završava teritorija jedne, a počinje teritorija druge strane.
Uvođenje takozvanih sivih zona, smatra Putin, neizbežno bi izazvalo nove sporove i učinilo svaki postignuti dogovor nestabilnim. Bez jasno utvrđenih granica, prema njegovoj oceni, ne bi bilo moguće obezbediti dugotrajan mir.
Moskva polaže pravo na četiri teritorijalne oblasti koje njene snage trenutno samo delimično kontrolišu. Ostvarivanje Putinove zamisli podrazumevalo bi povlačenje ukrajinske vojske sa preostalih položaja u Donbasu, kao i iz još dve južne oblasti.
Ruski predsednik pomenuo je i mogućnost da Sjedinjene Države pomognu u organizovanju humanitarnog primirja u Konstantinovki, gde se nastavljaju žestoke borbe. Ranije ovog meseca, uz američko posredovanje, omogućena je evakuacija civila iz grada Aljoški.
Međutim, teritorijalni zahtevi nisu jedino pitanje koje izaziva zabrinutost zapadnih prestonica. Evropske diplomate sve otvorenije strahuju da je poslednja runda pregovora ojačala poziciju Moskve u njenom nastojanju da mirovni sporazum sa Ukrajinom postane osnova za potpuno preuređenje evropskog bezbednosnog sistema.
Glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski izjavio je po završetku sastanaka na državnoj televiziji da Moskva želi stvaranje sveobuhvatnog sistema evropske bezbednosti koji bi predstavljao novu, savremenu verziju Jalte i Potsdama.
Takvo rešenje podrazumevalo bi zamenu međunarodnog poretka oblikovanog nakon Drugog svetskog rata. Medinski je istovremeno poručio da se ruska zastava ne sme spuštati tamo gde je jednom podignuta, čime je potvrdio da Moskva ne namerava da odustane ni od jednog teritorijalnog zahteva.
U evropskim prestonicama upravo taj pristup izaziva sve veću zabrinutost. Tri izvora upoznata sa diplomatskim razgovorima otkrila su za Financial Times da bi evropske države mogle biti suočene sa ozbiljnim ustupcima ukoliko žele da dobiju mesto za pregovaračkim stolom.
Cena njihovog uključivanja mogla bi biti saglasnost da se sa Rusijom razgovara o temeljnim pitanjima odbrane i bezbednosti čitavog kontinenta. Reč je o pristupu koji su evropske države dosledno odbacivale tokom prethodnih pet godina.
Estonski premijer Kristen Mihal upozorio je da je Evropa već upala u zamku, jer joj se nudi učešće u pregovorima u zamenu za razgovore o novoj bezbednosnoj arhitekturi.
Mihal smatra da Putin godinama nastoji da stekne mogućnost uticaja na pitanja suvereniteta država članica NATO-a. Uoči samita evropskih lidera u Dablinu, na kojem je trebalo da se raspravlja o ovom problemu, poručio je da Rusija ne sme dobiti takvu ulogu.
Zelenski je u Dablinu potvrdio da se tokom pregovora u Abu Dabiju mnogo razgovaralo o bezbednosnim garancijama i upozorio da evropske države moraju ozbiljno da obrate pažnju na pravac u kojem se razgovori razvijaju.
Prema njegovoj oceni, kada Amerikanci i Rusi razgovaraju o bezbednosnim pitanjima, predmet pregovora više nije samo Ukrajina. U suštini, otvara se pitanje potpuno novog sistema odnosa između Evrope i Rusije, što je ukrajinski predsednik ocenio kao neobičan pristup.
Zelenski je istovremeno saopštio da su ga ukrajinski predstavnici obavestili kako ruska delegacija nije dobila dozvolu da razgovara o merama za smanjenje napetosti. Umesto toga, ukrajinskoj strani je, prema njegovim rečima, preneto da je Putin besan i da će se udari na Ukrajinu nastaviti.
Vitkof i Kušner najavili su da će od ruskog predsednika zatražiti saglasnost da se evropske države uključe u sledeću rundu pregovora. Međutim, iz Moskve su već stigli signali da takav predlog neće naići na podršku.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, koji je učestvovao u razgovorima u Abu Dabiju, izjavio je da će Putin zatražiti od Sjedinjenih Država da urazume evropske predstavnike i ubede ih da odustanu od podrške Ukrajini.
Rjabkov je upozorio da bi uključivanje Evropljana moglo da dovede do nazadovanja, pa čak i potpunog prekida pregovaračkih napora koji su do sada, prema njegovoj oceni, pokazali određenu korisnost i pozitivan potencijal.
Ruska strana smatra da evropske države imaju izrazito negativan stav prema idejama koje predlaže američka administracija. Zbog toga njihovo direktno učešće Moskva vidi kao moguću prepreku postizanju sporazuma, a ne kao doprinos diplomatskom procesu.
Nasuprot takvom stavu, Kušner je pozvao evropske države da predlože svog zajedničkog predstavnika za pregovore. Time je podržao zahtev Zelenskog, koji je takođe trebalo da učestvuje na sastanku evropskih lidera u Dablinu.
Irski premijer Majkl Martin pohvalio je Vitkofa i Kušnera zbog uspostavljanja funkcionalnog kanala komunikacije sa Moskvom. Ipak, upozorio je da će evropske države morati ozbiljno da se angažuju i međusobno usaglase stavove kako bi odlučile ko će ih predstavljati u pregovorima o Ukrajini.
Za evropske prestonice tako se pojavljuje dodatna dilema: da li insistirati na direktnom učešću u mirovnom procesu ili prihvatiti da bi ono moglo otvoriti razgovore o pitanjima koja su do sada odbijale da stave na dnevni red.
Istovremeno, Moskva ne pokazuje spremnost da ublaži teritorijalne zahteve, dok Vašington nastoji da održi diplomatski zamah uprkos protivljenju Kijeva i evropskih saveznika pojedinim predlozima. U takvim okolnostima, sledeća runda pregovora neće zavisiti samo od mogućnosti postizanja dogovora o Ukrajini, već i od odluke ko će učestvovati u razgovorima o budućem bezbednosnom poretku Evrope.
