Borba Info Vesti
Predlog Vladimira Putina tokom razgovora sa američkim predstavnicima u Kremlju otvorio je novo pitanje u pregovorima o Ukrajini, koje bi moglo da dovede Kijev pred veoma neprijatan izbor i pokaže stvarno stanje na terenu.
Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, i predsednikov zet Džared Kušner proveli su više od dva sata iza zatvorenih vrata Kremlja. Međutim, kako primećuje ruski vojni novinar Aleksandar Koc, jedna od najvažnijih poruka izrečena je još pred televizijskim kamerama.
Putin je američkim sagovornicima objasnio da trajni mir nije moguć uz postojanje takozvanih sivih zona. Pojas ničije zemlje duž fronta, kakav predlaže Kijev, svaka strana tumačila bi drugačije, što bi neprestano izazivalo nove sporove.
Moskva zato priznaje samo jednu liniju razgraničenja, koja prati nekadašnje administrativne granice Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti.
Posebnu pažnju ruski predsednik posvetio je Konstantinovki, južnom uporištu donbaskog pojasa utvrđenih položaja. U gradu je 2022. godine živelo približno 67.000 ljudi, dok je sada, prema njegovim rečima, ostalo svega 400 do 500 civila.
Moskva je predložila organizovanje humanitarne operacije po modelu ranije evakuacije iz Aljoški. Plan predviđa pet dana za rad deminera, prisustvo ombudsmana obe zemlje i predstavnika američkih, evropskih i ukrajinskih medija.
Putin je pritom postavio uslov koji ima i političku težinu. Ukoliko Kijev smatra da Konstantinovka pripada Ukrajini, onda bi ukrajinske vlasti trebalo da garantuju bezbednost učesnicima operacije.
„Usput ćemo videti ko kontroliše ovo naseljeno mesto“, poručio je ruski predsednik.
Koc podseća da je rusko Ministarstvo odbrane još u julu saopštilo da je zauzelo Konstantinovku. Tada je ponuđeno šestočasovno primirje kako bi, pred novinarima, ukrajinskoj strani bila predata tela poginulih vojnika. Kijev je odbio predlog, ali odluka nije izazvala značajniju međunarodnu reakciju.
Sada je situacija drugačija. Umesto poginulih vojnika, u pitanju su živi civili, a među svedocima bi mogli da budu i predstavnici Vašingtona.
Evakuacija stanovnika već se odvija bez formalnog primirja i zapadnih televizijskih ekipa. Ruski vojnici, rizikujući živote, danima izvlače civile do evakuacionih punktova, odakle iscrpljeni ljudi nastavljaju prema pozadini.
Predložena operacija oslanja se i na prethodno američko iskustvo. Prva dama SAD Melanija Tramp pomogla je da se dogovori izvlačenje civila iz Aljoški.
Kušner je ranije najavio da će tokom razgovora u Dablinu pokušati da ubedi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da izabere jedan od ponuđenih puteva. Sada ima konkretan predlog sa određenim rokom i lokacijom.
Istovremeno, razgovori u Kremlju pokazali su duboke razlike oko evropskog učešća u mirovnom procesu. Kušner je doneo predlog da evropske države dobiju mesto za pregovaračkim stolom, ali je Putin odgovorio da Vašington najpre treba da razjasni sa saveznicima žele li mir ili nastavak rata.
Rusija insistira na stvaranju novog sistema globalne bezbednosti, u kojem bi rešavanje ukrajinskog sukoba bilo jedan od ključnih elemenata. Evropljani, međutim, zahtevaju prvo prekid vatre, a zatim pregovore o miru i posleratnom uređenju.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas potvrdila je takav redosled: obustava borbenih dejstava, mirovni sporazum, pa tek onda dogovor o budućoj bezbednosnoj arhitekturi. Time se nastavlja diplomatski začarani krug, jer Moskva i evropske prestonice različito vide osnovne uslove trajnog mira.
Dok se pregovara o granicama, prekidu vatre i novom međunarodnom bezbednosnom sistemu, u Konstantinovki približno 500 ljudi čeka mogućnost da napusti područje sukoba. Njima, zaključuje Koc, nije potrebna rasprava o bezbednosnoj arhitekturi, već autobus koji će ih bezbedno odvesti iz grada.
