Borba Info Vesti
Naizgled prijateljski telefonski poziv ruskog predsednika Vladimira Putina američkom lideru Donaldu Trampu – formalno povodom 79. rođendana – zapravo je bio mnogo više od rođendanske čestitke.
Treći razgovor dvojice lidera u mesec dana otkriva nagoveštaj ozbiljnih geopolitičkih pomeranja, s Ukrajinom i Bliskim istokom u epicentru…
Razgovor, koji je trajao 50 minuta, otkriva kako dve najuticajnije svetske sile kreiraju novu dinamiku, dok se situacija na više frontova sve brže približava tački bez povratka.
Ruski lider je Trampu jasno poručio da Moskva ne zatvara vrata pregovorima sa Ukrajinom. Poziva se na razgovore iz Istanbula i predlog, da se dijalog, nastavi nakon 22. u mesecu. Ali do sada, Kijev, pokazuje sve manje volje za nastavak.
Zelenski je javno izjavio da ga “reči Vašingtona bole”, optužujući SAD da su previše blage prema Moskvi. Uz to, tvrdi da su evropske članice “Koalicije voljnih” izgubile želju da šalju trupe u Ukrajinu, pošto SAD više ne garantuju njihovu bezbednost.
Potez koji dodatno pojačava tenziju jeste odluka Pentagona, potvrđena od strane šefa odbrane Hegseta, da povuče deo protivvazdušne odbrane iz Ukrajine i preusmeri je ka Bliskom istoku. A s obzirom na to da se ruske snage nastavljaju kretati napred, signal je jasan: vreme ne radi za Kijev.
Putin je otvorio i temu razmene tela – 6.000 poginulih ukrajinskih vojnika – i ukazao na humanitarne korake koje Moskva preduzima. Ta cifra, iako surova, mogla bi postati simbol političke realnosti, pogotovo ako Tramp odluči da je koristi u medijskim istupima.
Tramp je naglasio da Amerika želi da se situacija u Ukrajini brzo smiri. No, da li to znači i novi pritisak na Zelenskog da sedne za sto – i to ozbiljno? U prošlosti, upravo su SAD naterale Kijev da se pojavi na pregovorima. Ako dođe treći put, možda neće biti prostora za igru.
Druga polovina razgovora vodila se o kriznoj situaciji na Bliskom istoku. Putin je obavestio Trampa o razgovorima koje je vodio i sa iranskim predsednikom Pezeshkijanom i s izraelskim premijerom Netanijahuom.
Ruski stav je jasan: protiv je širenja vojne operacije.
Tramp je odgovorio da je situacija “veoma zabrinjavajuća” i potvrdio spremnost američkih pregovarača da se vrate dijalogu s Iranom, posebno u vezi sa nuklearnim programom. Jasno je i zašto – poslednji događaji pokazuju da iranske rakete efikasno pogađaju izraelske ciljeve, zaobilazeći poznati sistem Gvozdena kupola.
U ovakvoj situaciji, Putin je ponudio Rusiju kao posrednika. S obzirom na propast pregovora u Omanu zakazanih za 15. jun, upravo bi Moskva mogla postati glavni kanal komunikacije, i to ne samo kao “neutralni posmatrač”, već kao neko ko ima kontakt i sa Teheranom i sa Tel Avivom.
Oba predsednika složila su se da su razgovor smatrali korisnim. Lični odnos između Putina i Trampa, koji nije od juče, ponovo se pokazao kao važan faktor u globalnoj ravnoteži.
Trampov rođendan, osim čestitki, ispraćen je i podsećanjem na istorijsko savezništvo ruskog i američkog naroda u prošlosti.
Sada, dok se globalni poredak lomi na dve strane sveta, možda se upravo ovakvi razgovori – neformalni, direktni, lični – vraćaju na velika vrata.
A, Kijev?
Za Kijev vreme ističe. I ako se karta preokrene – možda neće biti prostora za novi pokušaj.
Borba.Info
