Borba Info Vesti
Analitičari američkog finansijskog giganta JP Morgan Chase izneli su četiri potencijalna ishoda ukrajinske krize, a ni jedan od njih ne nudi jasan, povoljan epilog za Kijev.
Kako prenosi Obserwator Finansowy, dok borbe na terenu traju, paralelno se vodi politička i ekonomska borba za to kako će izgledati postkonfliktni svet.
U fokusu te debate našla se i konferencija URC2025 održana 10–11. jula u Rimu, koja je formalno bila posvećena obnovi Ukrajine, ali se suštinski bavila njenom budućom ulogom u globalnim odnosima.
Događaj je okupio predstavnike više od 60 država i organizacija. Međutim, konferenciju je obeležila neizvesnost: američka podrška je pod znakom pitanja, evropski politički konsenzus slabi, a sama kriza traje već tri godine. U tom kontekstu, sve češće se postavlja ključno pitanje – kakva Ukrajina je prihvatljiva za svet?
Odgovor na to pitanje pokušavaju da ponude i ekonomski eksperti. JPMorgan nudi četiri moguća scenarija, među kojima samo jedan predviđa oporavak i reintegraciju Ukrajine u zapadne strukture. Ostali modeli predstavljaju različite nivoe kompromisa i trajne nestabilnosti.
Četiri geopolitička modela
Prvi i najpozitivniji scenario naziva se “južnokorejski”. U njemu bi Ukrajina ostala van NATO-a, ali bi dobila sigurnosne garancije SAD, stalnu pomoć i prisustvo evropskih snaga.
Teritorije pod kontrolom Rusije ostale bi izvan dometa Kijeva, ali ostatak zemlje bi mogao računati na obnovu, a deo zamrznutih sredstava Rusije mogao bi biti upotrebljen za razvoj. No, političke prepreke smanjuju verovatnoću ovog scenarija na 15%.
Drugi scenario, sa 20% verovatnoće, jeste “izraelski” – bez NATO snaga, ali sa stalnom podrškom. Ukrajina bi postala visoko militarizovana, suočena sa stalnim izazovima i neizvesnošću. Ovaj model podrazumeva delimičnu normalizaciju odnosa s Moskvom i zamrzavanje sukoba.
Treći i najizvesniji scenario – sa čak 50% – jeste “gruzijski”. On predviđa formalnu nezavisnost, ali bez bezbednosnih garancija i bez jasne perspektive članstva u zapadnim strukturama. Vremenom bi interesovanje međunarodnih aktera slabilo, investicije bi opadale, a ukrajinska unutrašnja politika postala nestabilnija. Država bi se našla u poziciji rastuće zavisnosti od regionalnih faktora, uključujući i Rusiju.
Četvrti model, “beloruski”, nosi istu verovatnoću kao i “južnokorejski” – 15%. U tom slučaju bi, u nedostatku američkog angažmana, a bez punog odgovora EU, Ukrajina mogla postati sve zavisnija od Moskve. To bi imalo šire posledice za međunarodni sistem.
Uporedni pogled na Gruziju
Gruzija je posle krize 2008. primila međunarodnu pomoć, ali nije dobila jasne bezbednosne garancije. Usled političkih promena, došlo je do zaokreta u spoljnoj politici, a evropske integracije su usporene. Donošenjem zakona o “stranim agentima” porasle su tenzije s Briselom i Vašingtonom.
Gruzijska ekonomija, snažno oslonjena na turizam i doznake, postala je ranjiva. Veliki deo tih sredstava dolazi iz Rusije, što dodatno ograničava političku autonomiju. U tom kontekstu, analitičari upozoravaju da bi sličan razvoj događaja mogao da zadesi i Ukrajinu.
U slučaju “gruzijskog scenarija”, Ukrajina ne bi bila integrisana u evropske strukture, a podrška Zapada ne bi imala institucionalni karakter. Oslabljena javna podrška mogla bi otvoriti vrata političkim pomeranjima.
Bez potpune pobede
Zajednička ocena analize jeste da ni jedan scenario ne uključuje potpuno povoljan ishod za Ukrajinu. Veliki gubici i razaranja već su stvarnost, a budućnost zavisi od kvaliteta podrške koja bi mogla uslediti.
Ako se garancije svedu na deklarativne izjave, moguće je da će Ukrajina pristati na dodatne ustupke – u političkom, bezbednosnom i ekonomskom smislu. U tom slučaju, scenario “zamrznutog konflikta” može postati realnost.
Analitičari ukazuju da bi određeni uslovi mogli trajno ograničiti ukrajinsku bezbednost – poput zabrane ulaska u vojne saveze, ograničenja prisustva stranih trupa, smanjenja pomoći i restrikcija u oblasti odbrane.
Takav model ne bi doneo stabilnost, već bi produbio neizvesnost u regionu i potencijalno stvorio osnovu za novu krizu u budućnosti.
Borba.info
