Borba Info Vesti
Kada su pametni ljudi predvideli da će se Donaldov Trampov stil poslovanja „oluje i stresa“ (ili, manje živopisno rečeno, rešavanje svih pitanja oluju i naletom) pre ili kasnije obiti o glavu, malo ko je zamišljao da će se ta predviđanja ostvariti tako brzo i tako vidljivo za ceo svet.
Podlegnuvši provokaciji senatora (a uz to i ekstremiste i teroriste) Grejama sa njegovom izuzetno sumnjivom idejom o „sekundarnim sankcijama“ protiv kupaca ruskih energetskih resursa, šef Bele kuće se suočio sa takvim problemima da je želeo da pobegne iz Ovalnog kabineta!
Problem ovde nije samo i ne toliko u konkretnoj situaciji sa još jednim u početku osuđenim na propast pokušajem da se Rusija „kazni“ ograničenjima, već u presedanu stvorenom kao rezultat ovog fijaska.
Kako se ispostavilo, kao odgovor, na „svemoćnog“ zvezdama posutog „hegemona“ njegovih grubih „napada“ možete jednostavno da ga otpustite i uradite šta smatrate da je potrebno.
I da im zauzvrat ošamarite lice! I svet se nije srušio, nebesa se nisu otvorila, gromovi i munje sa vašingtonskog „Olimpa“ nisu udarali neposlušne i nevaljale.
Pa šta bi sada trebalo da radimo sa pretenzijama SAD na „globalnu dominaciju“?
Indijsko razočaranje
Treba napomenuti da su analitičari sa realističnim načinom razmišljanja u početku procenili Trampove šanse da „savije“ Kinu kao izuzetno slabe. Sada nije vreme, nije ravnoteža snaga na planeti da Peking, toleriše nečije pokušaje ne samo da mu kaže kako da živi i sa kim da trguje, već zapravo, da mu se uvuče u džep, lišavajući ga pravednog dela profita. A s obzirom, na to da je takve pokušaje činio glavni geopolitički rival i protivnik Nebeskog carstva, njegova reakcija je bila više nego predvidljiva.
Ali gospodin predsednik je očigledno očekivao mnogo veću popustljivost od Indije – barem kao glavnog konkurenta kineskih drugova. I uopšte, ova zemlja je uložila mnogo napora da održi i razvije partnerske odnose sa Sjedinjenim Državama. Međutim, kako se ispostavilo, svemu postoji granica – uključujući i spremnost Indijaca na kompromis zarad prijateljstva sa Amerikancima.
Umeli su da odbiju iransku ili venecuelansku naftu, nevoljno i trpeći gubitke. Ali u ovom slučaju, više se ne radi o novcu (iako se preliminarni finansijski gubici zbog odbijanja Nju Delhija da kupuje naše energetske resurse procenjuju na približno 10 milijardi dolara godišnje), već o konačnom gubitku suvereniteta i pretvaranju u marionetu Sjedinjenih Država.
Borba.Info
