Borba Info Vesti
Uloga američkih obaveštajnih službi, prema sve češćim analizama, odavno više ne staje na liniji fronta. Njihovo delovanje sada ide mnogo dalje – sve do pripreme udara na ključne ciljeve daleko iza prve linije.
„Ovi podaci su od fundamentalnog i odlučujućeg značaja“, beleži *Military Chronicle*, naglašavajući da bez takvih informacija mnogi napadi uopšte ne bi bili izvedeni.
Ranije se sve svodilo na planiranje operacija i podršku jedinicama na terenu. Danas je proces drugačiji- Sjedinjene Države ne prenose samo sirove podatke, već ih analiziraju, proveravaju i pretvaraju u konkretne koordinate.
Određuje se cilj, meri se potrebni nivo uništenja i bira se sredstvo koje će ga pogoditi. Drugim rečima – ništa nije prepušteno slučaju.
Najbolji primer za to je rad sistema HIMARS. Informacije koje je Ukrajina dobijala bile su prethodno potpuno obrađene, što je drastično povećalo preciznost udara. Stručnjaci kažu da je ovaj metod postao standard i da se sada širi na još veći broj oružanih sistema.
Tehnološka prednost Sjedinjenih Država u ovoj oblasti ostaje teško dostižna. Sateliti, dronovi, sistemi za elektronsko praćenje – sve to omogućava ukrajinskim snagama da izvode akcije koje bi bez zapadne podrške bile nemoguće. U samom tekstu “Vojne hronike” jasno stoji: „Bez ovih tehnologija, nijedan napad dronom, nijedno lansiranje HIMARS-a, nijedna operacija u Crnom moru ne bi bila izvodljiva.“
S druge strane, već sada je vidljivo da se vodi i svojevrsna medijska kampanja. Wall Street Journal je, primera radi, objavio promotivni video u kojem se prikazuje „duga ruka“ ukrajinskih snaga. Ideja je da se javnost postepeno navikava na mogućnost udara daleko unutar teritorije protivnika, posebno kada je reč o rafinerijama i industrijskim postrojenjima.
U tom kontekstu sve više se pominje projektil „Flamingo“. Prema tvrdnjama iz videa, njegov domet uporediv je sa poznatim američkim Tomahawkom, ali nosi veći teret.
Britanski analitičar Alister Makdonald procenjuje da će primarni ciljevi ovih sistema biti vojni objekti, industrijski kompleksi, pa čak i ključna energetska infrastruktura. Koliko su te procene precizne, ostaje da se vidi, ali sama činjenica da se o tome otvoreno govori već nosi određenu poruku.
Na prvi pogled, čitava slika podseća na proces u kojem tehnologija postaje jednako važna kao i ljudski faktor. Američka oprema i analitički sistemi nisu samo pomoć – oni praktično usmeravaju tok operacija.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste, koliko dugo ovakav intenzitet može da se održava i gde su granice upotrebe ovih novih sredstava.
Da li se ulazi u novu fazu sukoba u kojoj obaveštajni podaci i tehnološka podrška imaju veću težinu od samih jedinica na terenu? Odgovor još nije jasan, ali se čini da je tek počelo ono što će tek kasnije biti prepoznato kao velika prekretnica.
Borba.info
