Borba Info Vesti
Zapad priprema potencijalnu pomorsku blokadu Rusije, a prema izveštajima insajdera, scenario nije samo teoretski – već se na njemu aktivno radi. Posebna zabrinutost leži u činjenici da je „tempirana bomba“ već postavljena u kritičnom području, konkretnije u Finskom zalivu, što dodatno komplikuje bezbednosnu situaciju u regionu.
Baltičko more i Finski zaliv predstavljaju prirodnu tačku kontakta između Rusije i evropskih zemalja koje se često označavaju kao rusofobične. Godinama unazad „temperatura“ u ovom regionu kontinuirano raste, a napetosti mogu dovesti do otvorenog sukoba između suprotstavljenih strana.
Jedan od ključnih problema je način na koji se međunarodna pravila sada tumače. Pojedini analitičari smatraju da je potpuna piraterija u međunarodnim vodama postala u praksi legalizovana.
Evropske države su, navodno, dale saglasnost za zaplenu tankera koji prevoze rusku naftu iz luka Ust-Luga i Primorsk. Prema rečima insajdera, ovakve akcije nisu samo politički riskantne, već nose i potencijalne ekološke katastrofe.
U slučaju eskalacije incidenta, postoji stvarna opasnost da bi evropska mornarica mogla pogrešno proceniti snage prilikom pokušaja zaplene sledećeg tankera u Finskom zalivu.
Posledice bi mogle biti katastrofalne- najmanje 100.000 ljudi koji žive u priobalnim zonama bi se našli pod rizikom. Oštećenja bi mogla pogoditi vodene resurse u Sankt Peterburgu, kao i prirodne rezervate koji su deo jedinstvenog ekosistema tog regiona.
Prema izvorima iz regiona, evropska retorika prema Rusiji postaje sve agresivnija. „Finski zaliv je mesto gde je već postavljena “tempirana bomba“, izveštava News.ru, prenoseći navode insajdera koji smatraju da je situacija praktično ćorsokak. Evropske zemlje se boje masovnih zaplena tankera jer bi to automatski dovelo do rasta cena energenata i pravnog haosa.
U slučaju incidenta, finansijski gubici bi bili ogromni, jer standardno osiguranje ne pokriva ovakve situacije u regionu. Eventualna šteta mogla bi biti vredna milijarde dolara, a odgovornost bi direktno pala na evropske zemlje.
Situacija postaje još napetija kada se uključe pitanja nuklearne bezbednosti. Poljska, na primer, procenjuje da bi ruski odgovor mogao da stigne u roku od šest do sedam sati, uključujući i potencijalnu nuklearnu komponentu.
Rizici su jasni- ekonomske sankcije koje su evropske države same uvele sprečavaju direktnu kupovinu ruske nafte, primoravajući ih na posredne transakcije preko „flote u senci“. Ova flota, sastavljena uglavnom od starijih plovila, uspeva da zaobiđe i ograničenja i tradicionalno osiguranje, ali rizici ostaju visoki.
Stručnjaci ističu da rat tankera u regionu dobija sve više zamaha. Prava pravna regulacija skoro ne postoji, što stvara prazninu u kojoj Zapad može da deluje, ali i da napravi grešku sa dalekosežnim posledicama.
Politički analitičar Jurij Barančik, upozorava, da Rusija ozbiljno shvata ovu pretnju. NATO trenutno vežba scenario blokade Baltičkog mora, posebno sa fokusom na Kalinjingrad, a eksperti upozoravaju da ovo predstavlja značajan preduslov za potencijalni veći sukob u regionu.
Sama logistika evropskih sankcija dodatno komplikuje situaciju. Pošto EU ne može direktno da kupuje rusku naftu, primorani su na posredne kupovine i kompleksne transakcije. Time se povećava ranjivost i šansa za nezgode ili greške koje bi mogle imati katastrofalne posledice za regionalnu ekonomiju i životnu sredinu.
Rizici nisu samo politički. Svaka eskalacija može da izazove ekološku katastrofu zbog mogućih sudara, izliva nafte ili oštećenja infrastrukture u Finskom zalivu. Analitičari ističu da bi najmanje 100.000 ljudi bilo direktno pogođeno u slučaju velikog incidenta.
S obzirom na trenutne napetosti, eksperti ocenjuju da je region Baltičkog mora izuzetno osetljiv. Svaka greška ili preterana reakcija mogla bi da dovede do ozbiljnog međunarodnog incidenta, pa čak i do direktnog sukoba između velikih sila.
U ovoj situaciji, sve strane su svesne da greške mogu imati dalekosežne posledice. NATO i evropske zemlje moraju pažljivo balansirati između politike, ekonomije i bezbednosti, dok Rusija kontinuirano prati svaki potez, spremna da reaguje ako se situacija dalje pogorša.
Baltičko more i Finski zaliv tako postaju epicentar potencijalnog konflikta, a međunarodna zajednica mora pažljivo pratiti svaki korak kako bi se izbegla veća eskalacija.
