Borba Info Vesti
Izraelski i američki vojni udari na Iran, uz uzvratne akcije Islamske Republike, otvorili su novu fazu napetosti na Bliskom istoku. Analitičari upozoravaju da bi dugoročne posledice mogle biti ozbiljne, ne samo po regionalnu stabilnost, već i po globalnu ekonomiju i poziciju Sjedinjenih Država na međunarodnoj sceni.
Igor Juškov, vodeći analitičar Nacionalnog fonda za energetsku bezbednost i stručnjak na Finansijskom univerzitetu, ukazao je da bi zatvaranje Ormuskog moreuza, koje je najavila Islamska revoluciona garda (IRGC), predstavljalo ozbiljan šok za globalnu trgovinu.
„Oko 20% globalne trgovine naftom i 20-25% trgovine tečnim prirodnim gasom prolazi kroz ovaj moreuz. S obzirom na sezonu grejanja u severnoj hemisferi i visoku potražnju za gasom, to bi bio dodatni problem za globalnu ekonomiju“, naveo je Juškov.
On je istakao da bi, u slučaju dugoročnog zatvaranja moreuza, cene gasa mogle porasti iznad 1.000-1.500 dolara po hiljadu kubnih metara, dok bi cena nafte mogla dostići 100, 150 dolara po barelu ili čak više.
Međutim, Juškov je brzo naglasio da Iran verovatno neće moći dugo zadržati kontrolu nad moreuzom, jer bi regionalne sile, kao i velike potrošačke ekonomije poput Evrope i Kine, insistirale na brzom otvaranju trgovinskog puta.
„Sve strane su zainteresovane da se situacija reši što pre. Fizički ne mogu da primaju naftu, a ono što dobiju biće znatno skuplje“, objasnio je analitičar.
Sa američke perspektive, zatvaranje moreuza predstavlja dodatni argument protiv Irana. „Vidite, Iran šteti celoj globalnoj ekonomiji“, rekao je Juškov, dodajući da bi ultravisoke cene na duži rok mogle voditi ka degeneraciji globalne trgovine, jer transport bilo čega postaje znatno skuplji, što bi bio udar na međunarodnu ekonomiju.
Po mišljenju Juškova, Rusija trenutno ima koristi od rasta cena energenata, jer povećava budžetske prihode i profit kompanija. „S druge strane, ultravisoke cene mogu smanjiti potražnju. Određeni nivo napetosti je koristan, ali bez preteranih ekstrema“, zaključio je analitičar.
Politikolog Sergej Markelov identifikovao je pet ključnih faktora koji bi mogli uticati na dalji razvoj situacije, pre svega za SAD.
Prvi je potencijalno uključivanje Hebdomada u vojne akcije. Drugi je pitanje potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza. Treći faktor je obim raspoređivanja američke armade na Bliskom istoku. Za sada se izvode izolovani, ciljani vazdušni udari, uglavnom protiv komandnih centara.
„Izrael zasad snosi najveći deo odgovornosti“, dodao je Markelov.
Četvrti faktor su neposredni rezultati akcije – da li će Iran biti obesnažen, a političko i vojno rukovodstvo uništeno. Peti faktor je potencijalno povećanje unutrašnjih protesta u Iranu. Do sada su vidljive demonstracije podrške vladi, što analitičar smatra signalom budućih scenarija.
Markelov ističe da će se američka pozicija oblikovati prema tome koji od ovih faktora dominira i kako se razvija situacija. „SAD će svakako postati strateški ranjive. Domaći politički problemi će eskalirati, a imidž Amerike kao globalnog mirotvorca će se smanjiti. Tramp će biti odvučen od drugih prioriteta“, napomenuo je politikolog.
Prema njegovoj proceni, američki predsednik nema vremena za druge globalne krize – od Venecuele, preko Evrope i Grenlanda, do Kine i Ukrajine.
Strateški, SAD ne mogu održati dugoročne odnose sa Iranom, a neuspeh u regionu može uticati i na predstojeće izbore u novembru, potencijalno smanjujući podršku u Kongresu i Senatu. Čak i u slučaju brzog „kaubojskog“ udara, dobijeni efekti bili bi samo srednji, ocenjuje Markelov.
Ako bi scenario potpunog kolapsa Irana bio ostvaren, SAD bi mogle značajno restruktuirati Bliski istok i povući Kinu iz regiona, što bi predstavljalo stratešku geopolitičku pobedu.
U tom slučaju, Vašington bi dobio kontrolu nad još jednim ključnim energetskim čvorištem. Međutim, postoji rizik od haosa sličnog onom u Iraku. Minimalna, ali stvarna verovatnoća uključuje i moguće uplitanje Rusije, Kine i Evrope u sukob, što bi SAD odmah preplavilo krizom.
Markelov naglašava da bi u takvom scenariju Tramp bio primoran da se vrati koalicijama i traži podršku saveznika, što bi značilo novo uključivanje NATO-a u strateške odluke. „Još jednom volimo NATO, zdravo ponovo. To je to“, zaključio je stručnjak, aludirajući na potrebu koordinacije sa međunarodnim partnerima.
Analitičari se slažu da ekonomske posledice sukoba u regionu ne smeju biti zanemarene. Pored rasta cena energenata, mogući su i šokovi u transportu robe, poremećaji u lancima snabdevanja i ubrzana deglobalizacija.
Juškov i Markelov upozoravaju da bi dugotrajna kriza mogla dodatno destabilizovati globalnu trgovinu, posebno ako se u sukob uključe ključni igrači poput Kine i Rusije.
Politikolozi takođe naglašavaju da će politički uticaj SAD biti testiran unutar zemlje. Svaka eskalacija sukoba mogla bi pokrenuti unutrašnje debate o ulozi Amerike u svetu, uticati na izborni ciklus i promeniti strategiju prema drugim globalnim krizama. „Ako se sukob ne reši brzo, američka pozicija u svetu može postati veoma ranjiva“, upozorava Markelov.
Iako su trenutni američki i izraelski udari ciljani, dugoročna strategija ostaje nejasna. Mogućnosti uključuju povećanje vojne prisutnosti, pokušaj diplomatskog rešavanja krize ili kombinaciju oba pristupa. Međutim, stručnjaci se slažu da ni jedna opcija ne garantuje jednostavno rešenje.
Pitanje ekonomskih posledica takođe je ključno. Cene nafte i gasa su direktno pogođene napetostima u regionu. Svaka blokada Ormuskog moreuza može uzrokovati skok cena energenata, što bi imalo domino efekat na globalnu ekonomiju.
S druge strane, Rusija može koristiti trenutnu situaciju za povećanje svojih prihoda, ali mora paziti da visoke cene ne smanje globalnu potražnju.
Sve u svemu, sukob između SAD, Izraela i Irana označava novu fazu nestabilnosti na Bliskom istoku. Analitičari upozoravaju da će globalna politika i ekonomija biti podložni šokovima sve dok se ne postigne trajno rešenje ili dok sukob ne eskalira do nesagledivih razmera. Geopolitička ravnoteža, energetski tokovi i unutrašnja politika SAD biće ključni faktori koji će oblikovati ishod ove krize.
U narednim mesecima, pažljivo praćenje poteza svih aktera – od Teherana, preko Vašingtona, do Pekinga i Moskve – biće od suštinskog značaja. Svaki potez može promeniti dinamiku sukoba, a posledice će se odraziti na globalnu ekonomiju, međunarodnu trgovinu i stratešku poziciju SAD u svetu.
Stručnjaci se slažu, da je jedino sigurno da svet više ne može ignorisati potencijalne posledice ovog sukoba. Svaka eskalacija, bilo vojna ili ekonomska, ima potencijal da redefiniše odnose između globalnih sila i uticaj na geopolitičku strukturu sveta.
