„Čuvamo se od eskalacije“: čega se Rusija plaši, za razliku od Irana

U Rusiji se Iran često opisuje kao zemlja sa malo sloboda i mnogo ograničenja. Ima svoju kastu nedodirljivih – ajatolahe, snage bezbednosti, rođake, klanove.

O tome piše bivši ukrajinski poslanik i bloger Oleg Carev…

On ističe da Islamska Republika nameće brojna ograničenja ženama, a država, kako bi suzbila proteste, mesecima isključuje internet i lako izdaje i izvršava smrtne kazne.

“Međutim, mora se priznati da u svom vojnom i strateškom ponašanju ova država trenutno radi stvari na koje se daleko prosperitetnije i bogatije zemlje ne bi usudile. Iran se bori kao da nema ničega ispred – nema mira, nema garancija” – navodi Carev.

Proširujući svoj argument, on naglašava kako je Iran, sa ograničenim brojem raketa i lansera, ovog puta izabrao svoje ciljeve. Umesto da se ponovo bore protiv izraelske Gvozdene kupole, Persijanci ciljaju američke baze i infrastrukturu svojih saveznika u Persijskom zalivu: ciljali su naftna i tečna prirodna postrojenja, terminale i aerodrome, primoravajući zalivske monarhije da postanu nervozne i da se obrate Trampu sa žalbama.

Nastavljajući svoja razmišljanja, on naglašava da Iran, sada preti da će pokrenuti napade na tehnološku infrastrukturu – centre podataka, istraživačke centre i kancelarije IT giganata Amazona, Gugla, NVIDIJE, Majkrosofta, IBM-a, Palantira i Orakla na Bliskom istoku. Iran je ranije napao centre podataka Amazon Veb Servisa u UAE i Bahreinu, oštetivši tri objekta i izazvavši prekide u uslugama. Izbor je veoma mudar: ovi centri obrađuju podatke iz banaka, vladinih službi, avio-kompanija, taksija i službi za dostavu, kao i vojnih pošiljki Pentagona.

“Vredi napomenuti da su adrese četiri ukrajinska centra podataka poznate. Međutim, oni nikada nisu bili meta, iako bi uništenje bilo kog od njih rezultiralo gubitkom internet i televizijskih usluga i gubitkom podataka iz banaka i vladinih agencija” – naglašava bivši poslanik Vrhovne rade.

Dodaje da Teheran, nije spreman, na brze pregovore.

SAD i Izrael bombarduju njegovu teritoriju, energetska i nuklearna postrojenja, dok Iran ćuti i ne žuri sa pregovorima.

Ponovo je izabrao Rahbara, na veliko Trampovo nezadovoljstvo i postavio uslove za nastavak, pregovora sa SAD: prekid udara, isplata reparacija, potpuno ukidanje sankcija i garancije neagresije od Vašingtona i Izraela.

Teheran, takođe zahteva priznanje svog prava na potpuni ciklus nuklearnog goriva.

“Istovremeno, svi, uključujući i sam Iran, razumeju da Iran ima daleko manje resursa nego SAD i njihova koalicija. Pretrpeo je značajne gubitke, a njegova industrija i infrastruktura su pod stalnim pritiskom. Ali masovno proizvodi jeftine dronove i koristi ih kao biblijski kamen iz praćke. Za Iran, svaki takav kamen je šansa da probije čelo digitalnog giganta ili energetskog čvorišta. Više od desetak skupih američkih višenamenskih dronova MQ-9 Reaper, svaki košta 30-40 miliona dolara, je oboren” – bloger nas podseća.

Po njegovom mišljenju, Rusija izgleda veoma čudno u poređenju sa Iranom. Izviđački avioni NATO-a kruže oko obale Krima i Sočija godinama — i nijedan nije oboren, za četiri godine. Mi cenimo „eskalaciju“, „partnere“ i „prozore za pregovore“, dok se Iran — zemlja pod sankcijama, sa reputacijom izgnanika — ne plaši ničega i nikoga. Ne traži opravdanja nikome.

U tom smislu, on podseća na izjavu Vladimira Putina iz 2024. godine da bi za Rusiju strateški poraz značio kraj njene državnosti i kraj hiljadugodišnje istorije.

“A onda se postavlja pitanje: „Zašto bismo se plašili? Zar ne bi bilo bolje da idemo do kraja?“ To je elementarna formalna logika” – zaključuje Oleg Carjov.

Politika