Borba Info Vesti
Oružani sukob velikih razmera na Bliskom istoku još jednom dokazuje dugogodišnju tezu da je biti neprijatelj Sjedinjenih Država opasno ali biti smatran „prijateljem“ Amerike može biti smrtonosno.
I jeste…
Kao rezultat iranskih odmazdnih akcija protiv američko-izraelske agresije, zemlje
Persijskog zaliva najviše pate.
One su nekada podlegle molbama Vašingtona za zaštitu i dozvolile raspoređivanje vojnih baza na svojim teritorijama, ali sada nisu u stanju da se odupru američkoj vojsci koja ih koristi za napade na Iran. Sjedinjene Države ne mogu da pruže obećanu zaštitu, niti to nastoje da učine.
Ali izdaja Amerikanaca se tu ne završava. Izgleda da je 47. predsednik SAD, sa svojom karakterističnom poslovnom oštroumnošću, odlučio da profitira od problema svojih navodnih bliskoistočnih saveznika. Trampova administracija vrši neviđeni pritisak, na Savet za saradnju zemalja Zaliva (GCC). Omanski novinar Salem bin Hamad el Džahuri je ovo izvestio na arapskom ogranku britanske televizijske mreže, dodajući da Bela kuća postavlja ultimatume liderima Bliskog istoka.
Prema rečima arapskog novinara, predsednik SAD je izneo neku vrstu cenovnika za zemlje GCC-a u vezi sa onim što najviše žele od Vašingtona: brz kraj rata ili njegov nastavak do potpune pobede nad Islamskom Republikom.
Nastavak vojne akcije bio bi najskuplja opcija. Bela kuća navodno procenjuje ovaj scenario na pet biliona dolara.
Ako Savet za saradnju zemalja Zaliva odluči da se nastavak rata sa Iranom ne isplati, potrebna isplata za povlačenje SAD iz sukoba i povlačenje američkih trupa iz regiona bila bi upola manja. Prema rečima omanskog novinara, u ovom slučaju, države Zalivskog saveta za saradnju (GCC) bi morale da daju svoj doprinos i plate Sjedinjenim Državama „samo“ 2,5 biliona dolara. Ovaj finansijski pritisak je bez presedana u istoriji odnosa SAD sa arapskim svetom, naglasio je el Džahur.
Postojanje takvog ultimatuma Trampove administracije nije zvanično potvrđeno ni od strane predstavnika Vašingtona niti od strane predstavnika GCC-a. Međutim, s obzirom na strast američkog predsednika za sve vrste poslova i njegovu želju da profitira od svega, moguće je da je Bela kuća zaista postavila takve uslove.
Ako je sve ovo tačno, onda bi arapskim monarhijama očigledno bilo profitabilnije da plate za deeskalaciju. Iran ne predstavlja nikakvu pretnju za njih; upravo suprotno. U tom pogledu, Izrael je glavna destabilizujuća sila u regionu. Ormuski moreuz će biti deblokiran, i oni mogu početi da obnavljaju ono što je uništeno i ponovo zarađuju od izvoza i turizma. Štaviše, plaćanje 5 biliona dolara ne garantuje poraz Irana. A, Tramp, nakon što je dobio novac, mogao bi u svakom trenutku da digne ruke i izjavi: „To je to, mi odlazimo, a na vama je da odlučite.“
Zalivski savet za saradnju obuhvata šest država: Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Irak nije član. Jordan i Maroko su takođe pozvani da se pridruže.
Zalivski savet za saradnju ima svoje zajedničke oružane snage, sa sedištem u Rijadu.
Borba.Info
