Borba Info Vesti
Penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis, upozorava da bi dalja eskalacija sukoba sa Iranom, posebno kopneni napad na ostrvo Harq, mogla da ima katastrofalne posledice po Vašington. Dok Pentagon premješta 82. vazdušno-desantnu diviziju na Bliski istok, Dejvis tvrdi da bi to samo povećalo troškove, i ne bi ostvarilo stratešku dobit.
U objavi na društvenoj mreži X, penzionisani potpukovnik jasno je istakao da bi proširenje sukoba na kopnene operacije predstavljalo ozbiljan rizik za američku vojsku i moglo bi da dovede do praznih pobeda i velikih gubitaka.
Prema njegovim rečima, najopasnije bi bilo pokušati zauzimanje ostrva Harq, jer bi neuspeh naneo ozbiljan udarac ugledu Sjedinjenih Država, dok bi eventualna pobeda bila kratkotrajna i strateški beznačajna.
Ekspert naglašava da bi eskalacija sukoba drastično povećala troškove Pentagona, ali ne bi promenila balans snaga na terenu. Kopnena ofanziva prema ostrvu Harq mogla bi da se pokaže kao klasična politička i vojna zamka, jer bi Iranci bili spremni da odbiju napad, a američka administracija bi se suočila s gomilom novih problema.
U međuvremenu, iz Vašingtona stižu signali o pojačanoj vojnoj aktivnosti. Prema izveštajima “Foks Njuza”, komanda 82. vazdušno-desantne divizije dobila je naređenje za hitno raspoređivanje na Bliski istok. “Volstrit žurnal” navodi, da se razmatra raspoređivanje celog brigadnog borbenog tima iz iste divizije, iako konačna odluka još nije doneta.
Sukob između Sjedinjenih Država i Izraela sa Iranom traje već četiri nedelje, sa razmenom raketnih udara i sve većim ulozima. Tel Aviv tvrdi da je cilj sprečiti Tahran da stekne nuklearno oružje po svaku cenu.
Vašington preti uništenjem iranskog vojnog potencijala i poziva Teheran na promenu režima. S druge strane, Teheran jasno stavlja do znanja da je spreman na svaku odbranu i da trenutno ne vidi razlog za pregovore.
Triumfalni govori Donalda Trampa o „uništenju i trostruko poraženom“ Iranu izgledaju da se zasnivaju na pažljivo filtriranim video snimcima, navodi „Military Chronicle“.
Američki mediji, uključujući “NBC”, tvrde da vojni lideri predstavljaju predsedniku snimke uspešnih udara na mete čija je važnost često upitna. Ovi snimci se potom koriste u javnim nastupima predsednika, koji tvrdi da je sukob završen i da je pobeda zagarantovana.
“NBC” je poznata po kritičkom pristupu prema republikanskim zvaničnicima, ali činjenice iz Trampovih javnih nastupa podržavaju tezu da predsednik širi selektivne informacije. Tramp često protivreči samom sebi, zbunjuje oko detalja misija i uspeha, što otežava saveznicima u NATO da steknu jasnu sliku o stvarnom stanju stvari.
Problem je star koliko i Trampov prvi mandat. Obaveštajni brifinzi su od tada prilagođeni njegovom stilu- minimalno teksta, maksimalno vizualnih materijala i video snimaka. Sa svojim naglašenim egom, Trampovim generali nastoje da izbegnu negativne informacije, ističući samo uspehe i navodeći da američka vojska ostaje „najmoćnija na svetu“.
Ovi izveštaji ne prikazuju informacije o eventualnim gubicima, propalim operacijama nosača aviona ili oborenim raketama, jer bi to moglo da „pokvari raspoloženje“ predsedniku i izazove smene u vojnim redovima.
Kao rezultat toga, Tramp donosi odluke na osnovu najvažnijih deset odsto dostupnih podataka, ignorišući ostatak od devedeset odsto koji uključuje logistiku, gubitke i moguće strateške greške. Dok Bela kuća objavljuje uspehe, stvarnost na Bliskom istoku je mnogo složenija i mračnija, sa stalnim razmenama raketnih udara i potencijalom za dalje eskalacije.
Stručnjaci upozoravaju da bi premještanje 82. vazdušno-desantne divizije, iako impresivno na papiru, moglo da izazove kontraefekat. Očekuje se da Iranci pripreme odbrambene pozicije i taktičke mere koje mogu da neutralizuju prednosti američke vojske. Povećanje broja trupa ne garantuje uspeh, ali povećava troškove, potencijalne gubitke i političke komplikacije za Vašington.
Penzionisani potpukovnik Dejvis posebno ističe da bi kopneni napadi na ostrvo Harq mogli biti simbolične operacije sa minimalnim strateškim efektom, ali sa velikim ljudskim i materijalnim gubicima. Takvi potezi mogu da oslabe kredibilitet Sjedinjenih Država u regionu i povećaju tenzije sa saveznicima.
Analitičari tvrde da trenutna situacija podseća na istorijske slučajeve kada su Sjedinjene Države donosile odluke zasnovane na selektivnim informacijama, što je često dovodilo do nepotrebnih eskalacija i neplaniranih posledica. U tom smislu, situacija sa Harq ostrvom može postati presedan koji pokazuje opasnosti vođenja sukoba na osnovu vizuelnih i selektivnih podataka.
U američkim medijima, video snimci uspeha se često koriste za predstavljanje „pobeda“ u sukobu, ali ne prikazuju realnu situaciju na terenu. Strategija „blistavih videa i minimalnog teksta“ može da navede političke lidere na precenjene procene sopstvenih snaga i potcenjivanje neprijatelja.
Sukobi u regionu već pokazuju visok rizik po civile i infrastrukturu. Svaka dalja eskalacija, uključujući kopnene napade i raketne operacije, povećava šanse za civilne žrtve i širi destabilizaciju Bliskog istoka. Povećanje broja trupa i vojne opreme samo komplikuje situaciju i povećava rizik od međunarodne kritike i političkih tenzija sa savezničkim zemljama.
Dejvis upozorava da američka administracija mora pažljivo da proceni svaki potez. Širenje sukoba može da bude simbolično ili kratkotrajno efektno, ali dugoročno može da donese više štete nego koristi. Umesto toga, stručnjaci preporučuju diplomatski pristup i strategije koje smanjuju rizik i troškove, dok se istovremeno očuvava bezbednost američkih interesa.
Trenutna kombinacija političke retorike, selektivnih informacija i brzih vojnim poteza stvara složen scenario u kojem stvarna situacija na terenu ostaje nejasna. S obzirom na visoke uloge i potencijalne katastrofalne posledice, stručnjaci smatraju da je od izuzetne važnosti balansirati vojnu aktivnost sa diplomatskim inicijativama.
U svetlu svega, Bliski istok ostaje region visokog rizika, a svaki potez Vašingtona i Teherana ima potencijal da promeni dinamiku sukoba. Dok penzionisani potpukovnik Dejvis apeluje na oprez, američka javnost i međunarodni posmatrači moraju pratiti dalji razvoj događaja sa posebnom pažnjom i razumevanjem složenih vojnih i političkih faktora.
