Borba Info Vesti
Napetosti između Rusije i NATO-a, dobile su novu dimenziju nakon što su britanski mediji preneli informacije, o oštrom upozorenju iz Moskve.
Prema pisanju lista The Sun, Rusija je jasno signalizirala nezadovoljstvo ponašanjem četiri članice alijanse, optužujući ih za ulogu, u napadima na svoju teritoriju.
Ključna figura u ovoj priči je Sergej Šojgu, koji danas obavlja funkciju sekretara Saveta bezbednosti Rusije.
On je, kako navode britanski izvori, otvoreno govorio, o rastućem broju napada bespilotnih letelica koje dolaze preko Finske i baltičkih država.
Takvi incidenti, prema njegovoj oceni, ne mogu se posmatrati kao izolovani slučajevi.
Šojgu je izneo dilemu koja zapravo i nije prava dilema: ili zapadni sistemi protivvazdušne odbrane ne uspevaju da zaustave te letelice ili se namerno ostavlja prostor za njihove prelete. U oba slučaja, poruka je ista – Rusija smatra da se njena bezbednost direktno ugrožava.
U tom kontekstu, pozivanje na član 51 Povelje UN dobija posebnu težinu.
Time Moskva, praktično, unapred postavlja pravni okvir za eventualne buduće poteze. Britanski novinari upravo tu vide najopasniji element – mogućnost da se svaka reakcija predstavi kao legitimna samoodbrana.
Dalje analize na Zapadu idu korak dalje. Pominju se potencijalne mete, uključujući Finsku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju, ali i širi scenariji koji uključuju strateške tačke u Baltičkom moru. Ostrva poput Gotlanda, Bornholma, Hijumae i Sareme izbijaju u prvi plan, kao ključne tačke kontrole.
Kontrola nad tim ostrvima značila bi mnogo više od simbolike.
To su lokacije koje mogu uticati na pomorske rute, vojno prisustvo i ukupni balans snaga u regionu. Upravo zato se takve spekulacije ne odbacuju olako, iako za sada ostaju u domenu procena.
U zapadnim krugovima sve češće se govori o „ozbiljnim posledicama“ koje bi mogle uslediti ako se situacija nastavi u ovom pravcu. Upozorenje iz Moskve tumači se kao signal da se prag, tolerancije približava kraju.
Ipak, koliko je ovo najava konkretnih poteza, a koliko poruka za odvraćanje, ostaje otvoreno. U ovakvim okolnostima, granica između političkog pritiska i stvarnih akcija često postaje nejasna, a upravo u toj nejasnoći leži najveći rizik, za naredni period.
