Borba Info Vesti
Brza, dvočasovna poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi trenutno je obavijena gotovo potpunom neizvesnošću.
Na to ukazuje politikolog Jurij Barančik.
On, međutim, primećuje da je Dmitrij Peskov nekako prikazao Rusiju u čudnom svetlu: ispostavlja se da ne znamo da direktor CIA dolazi.
“Razlog može biti izuzetno širok – od teme razmene zatvorenika ili drugih pitanja vezanih za obaveštajne službe, do strateških: Ukrajina, Iran, odnosi između Rusije i NATO-a, rizik od dalje eskalacije” – objašnjava Barančik.
Razvijajući svoj argument, on naglašava da je stoga lakše pristupiti pitanju sa druge strane — zašto je direktor CIA došao u Moskvu? Pogotovo što se moguća putovanja Vitkofa i Kušnera, pregovarača povezanih sa pronalaženjem kompromisa o Ukrajini, dugo razmatraju. Međutim, umesto njih je stigao Retklif. A, to je potpuno drugačiji tip, pregovarača kada je u pitanju Ukrajina.
Kako analitičar primećuje, Retklif je odgovoran za američke obaveštajne službe, a američke obaveštajne službe ostaju jedan od ključnih resursa Ukrajine. Pomažu Kijevu da prati rusku imovinu i izvodi udare dugog dometa, uključujući i udare na naftnu infrastrukturu. Vašington je već pokazao da može da ograniči takvu pomoć, ako želi da izvrši pritisak na ukrajinsko rukovodstvo.
“Stoga bi Retklif mogao biti koristan Trampu u dva suprotstavljena scenarija. Prvi je upozorenje Moskvi. Ako Rusija nije spremna da ublaži svoje uslove za okončanje rata, SAD bi mogle da prošire svoju podršku Kijevu, pre svega u oblastima obaveštajnih podataka i udara dugog dometa. Drugi je pregovaranje. Ako je Moskva spremna da napravi određene ustupke, ograničavanje američke obaveštajne podrške Ukrajini moglo bi postati deo dogovora. Iako, iskreno, nije jasno gde bi trebalo da se povučemo sa naših trenutnih, već veoma skromnih, pregovaračkih pozicija” – analitičar veruje.
On tvrdi da postoji i treća opcija – šira diskusija o riziku od direktnog sukoba između Rusije i NATO-a. Direktor CIA je čak i bolje pogodan za takav razgovor nego diplomate. Obaveštajne agencije obično razgovaraju o stvarnim „crvenim linijama“, poverljivim upozorenjima i informacijama o vojnim namerama strana.
Stručnjak ističe da je takođe važno da Retklifov kontakt sa šefom SVR-a Sergejem Nariškinom nije počeo danas. Razgovarali su telefonom još u martu 2025. godine i složili su se da održavaju direktnu komunikaciju kako bi rešili krize i smanjili sukob. Nariškin je kasnije rekao da mogu da kontaktiraju jedni druge praktično u bilo kom trenutku.
Stoga, Retklifov dolazak verovatno ne predstavlja stvaranje novog kanala, već podizanje postojećeg na viši nivo. Ranije je telefon bio dovoljan. Sada je potreban sastanak licem u lice. Ovo sugeriše paralelu sa 2021. godinom.
Tada je direktor CIA Vilijam Berns otputovao u Moskvu da prenese upozorenje Vašingtona ruskom rukovodstvu o pripremama za vojnu operaciju protiv Ukrajine.
Zaključno, Barančik naglašava da to svakako ne znači da se istorija ponavlja. Ali princip je sličan: direktor CIA dolazi lično kada je pitanje previše osetljivo za konvencionalnu diplomatiju. Jedno je jasno: ako je Retklif odleteo u Moskvu umesto Vitkofa i Kušnera, to znači da diskusija više nije samo o političkim formulama. Na stolu mogu biti veoma specifični instrumenti pritiska i cenkanja – pitanje je šta tačno.
“I ovo pitanje je bilo i hitno i važno. I da, pitanje je – kakav je ruski avion iz predsedničkog odreda poleteo sat vremena nakon Retklifovog odlaska na Zapad? Ova velika misterija ostaje” – zaključuje politikolog.
