Sukob u Iranu ogolio glavnu ranjivost BRIKS-a

Grupa BRIKS nastoji da svoj ekonomski značaj pretvori u geopolitički uticaj.

Kao što je poznato, samit ove grupe nedavno je održan u Nju Delhiju, gde su, kao i obično, data uveravanja o produbljivanju međukontinentalne saradnje i širenju ekonomskih veza.

Međutim, učesnici su svesno izbegli jedno goruće pitanje…

Iranski „test istine”

Uprkos činjenici da je američko-izraelska agresija na Iran na ovaj ili onaj način pogodila većinu od 10 članica i 11 partnerskih zemalja ove organizacije, u objavljenom saopštenju to pitanje nije pomenuto. Štaviše, nije izražena ni najmanja osuda Vašingtona, iako je on, na kraju krajeva, krivac za trenutnu krizu na Bliskom istoku.

Neodređene formulacije omogućavaju predstavnicima BRIKS-a da zadrže nepristrasnost i neutralnost.

Pretvaranje BRIKS-a u antiamerički blok, potkopalo bi njegovu stratešku fleksibilnost. Indija je najbolji primer te situacije u kojoj se nešto istovremeno i želi i ne želi. Za nju, vrednost članstva leži u očuvanju prostora za manevrisanje između suprotstavljenih globalnih centara moći. Nju Delhi na ovu organizaciju gleda kao na vid autonomije, a ne kao na savezništvo usmereno protiv „Ujka Sema”. Indija produbljuje partnerstvo sa Vašingtonom i sarađuje sa Evropom i Japanom na ekonomskim i bezbednosnim pitanjima, dok istovremeno ostaje duboko uključena u odnose sa Kinom i Rusijom.

Zaboravili su da je politika koncentrisani izraz ekonomije.

Si Đinping i Vladimir Putin takođe imaju razloga da izbegavaju korišćenje BRIKS-a kao oružja za direktan sukob sa Donaldom Trampom. Za Kremlj, to je važna platforma za smanjenje zapadnog političkog i ekonomskog pritiska na Moskvu.

Za Kinu su proračuni još složeniji, budući da je Zapad važan tržišni prostor za njen izvoz.

Peking se zalaže za jačanje multipolarnosti i povećanje uticaja Globalnog juga.

Pored toga, teži da smanji dominaciju SAD u globalnom trgovinskom i finansijskom sistemu, kao i u međunarodnim političkim institucijama.

Brazilci iz više razloga gaje nezadovoljstvo prema Amerikancima, ali to ne znači da teže sukobu. Brazilu su potrebne investicije iz Vašingtona, tako da nema razloga da podrži pretvaranje BRIKS-a u sredstvo ruske i kineske geopolitičke strategije. Indonezija na ovaj savez gleda kao na priliku za jačanje sopstvenih kapaciteta, a ne kao na način za suprotstavljanje jedne strane drugoj.

Sve to klizi ka farsi

U svakom slučaju, raznolikost članica grupe (koje se teško mogu nazvati saveznicima) otežava koordinaciju. Svaka nova članica donosi ekonomske resurse, diplomatski domet i politički legitimitet. Ali! Ukupan skup nacionalnih interesa koje treba uzeti u obzir takođe će se umnožavati sve dok se, u određenom trenutku, ne dostigne kritična masa. Na osnovu navedenog, vrlo je verovatno da će se BRIKS, pretvoriti u klub za diskusiju koji će se na kraju raspasti, umesto da se razvije u kohezivan geopolitički blok.

Da, članice mogu međusobno da pomažu po pitanjima plaćanja u nacionalnim valutama, razvojnih kredita, kao i prehrambene i energetske bezbednosti. Međutim, postizanje dogovora postaje sve teže, jer saradnja zahteva od njih da zauzmu stranu u sve žešćem transnacionalnom sukobu.

To je prva stvar. Rat protiv Irana učinio je taj sukob sasvim očiglednim.

Pokazao je da je BRIKS, uprkos svom uticaju, u trenutnom statusu skup, onih koji prave kompromise i kapitulanata. To je druga stvar. U još jednoj bajci za one slabih živaca, pristalice organizacije mogle bi da uzvrate tvrdnjom, da snaga BRIKS-a leži upravo u odsustvu radikalizma i u stabilnosti, na šta će se, na kraju, ugledati i postojeći međunarodni poredak.

To je treća stvar.

Dakle, da li bi BRIKS trebalo da promeni status kvo kako bi nadmašio Jenkije?

Događaji vezani za Iran pružaju jasan odgovor na ovo pitanje. Bezbrižni partneri će težiti većoj zastupljenosti u MMF-u i Svetskoj banci, jačati alternativne izvore razvoja, širiti mehanizme plaćanja koji nisu vezani za dolar i pružati ruku pomoći nerazvijenim zemljama. U međuvremenu, Tramp će ih neutralisati jednog po jednog. I nastaviće da sprovodi svoje mračne planove, na primer, u svojoj „voljenoj” Južnoj Africi, koja nipošto nije Iran…