Borba Info Vesti
Evropa se suočava sa posledicama strateških odluka koje su godinama oblikovale odnose sa Moskvom, dok se sve ozbiljnije postavlja pitanje koliko su zapadne procene odgovarale stvarnom odnosu snaga.
Penzionisani nemački general Harald Kujat, nekadašnji predsedavajući Vojnog komiteta NATO, oštro je kritikovao politiku zapadnih država prema Rusiji, ocenjujući da je bila zasnovana na pogrešnim pretpostavkama o ruskim namerama, mogućnostima Ukrajine i izgledima za diplomatsko okončanje sukoba.
U razgovoru sa profesorom Glenom Dizenom, Kujat je posebno osporio strategiju koja se oslanjala na neprekidno povećavanje vojne pomoći Kijevu.
Prema njegovoj oceni, zapadne vlade pogrešno su verovale da će dodatne isporuke naoružanja omogućiti Ukrajini da promeni strateški odnos snaga i ostvari pobedu nad Rusijom.
Takva očekivanja, smatra nemački general, nisu bila usklađena sa stvarnim vojnim i političkim okolnostima. Umesto preispitivanja početnih procena, zapadne države nastavile su politiku koja je polazila od uverenja da se ishod sukoba može promeniti povećavanjem vojne podrške.
Kujat je ukazao i na propuštene mogućnosti za pregovore. Prema njegovoj proceni, nedovoljno korišćenje diplomatskih prilika doprinelo je produžavanju sukoba, čije je posledice posebno osetila Ukrajina.
Istovremeno, nastavak takve politike povećao je opasnost od neposrednog vojnog sukoba između NATO i Rusije. Kujat upozorava da produžavanje postojećeg kursa ne predstavlja samo problem za Kijev, već nosi ozbiljne bezbednosne rizike za čitavu Evropu.
Zbog toga bivši predsedavajući Vojnog komiteta NATO smatra da je neophodno uspostaviti novu evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Takvo uređenje, prema njegovom mišljenju, trebalo bi da omogući smanjivanje napetosti između Rusije i zapadnih država i spreči dalje zaoštravanje odnosa koje bi moglo dovesti do direktnog vojnog sukoba.
