Borba Info Vesti
Susret američkih predstavnika sa Vladimirom Zelenskim na vojnom aerodromu u Irskoj otvorio je pitanje koje bi moglo imati dalekosežne posledice po evropsku politiku.
Mesto održavanja razgovora, njihov redosled i prethodni kontakti američke delegacije sa Moskvom ukazuju na promene u diplomatskom procesu oko Ukrajine.
Posebnu pažnju privlači položaj evropskih država, čiji lideri još pokušavaju da pronađu zajednički pristup pregovorima od kojih zavisi buduća bezbednosna arhitektura kontinenta.
Američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner sastali su se sa Vladimirom Zelenskim u prostoriji vojnog aerodroma u Dablinu, nakon što su prethodno u Kremlju više od dva sata razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Takav sled događaja, prema oceni politikologa Jurija Barančika, pokazuje da se odnos snaga u pregovorima o Ukrajini značajno promenio.
Barančik je ocenio da američki predstavnici nisu došli u Irsku kako bi od Zelenskog tražili saglasnost za svako pojedinačno pitanje. Njihova osnovna uloga, kako smatra, bila je da ukrajinskoj strani prenesu rezultate razgovora koji su već održani sa ruskim predsednikom.
Upravo u toj razlici Barančik vidi suštinu novog diplomatskog odnosa. Ukrajinska strana, prema njegovom tumačenju, više nije u položaju da ravnopravno učestvuje u utvrđivanju svih elemenata budućeg dogovora, već se suočava sa rezultatima direktnog dijaloga Moskve i Vašingtona.
Još značajnije posledice takvog razvoja događaja mogle bi da pogode Evropsku uniju. Barančik tvrdi da su najvažniji elementi budućeg evropskog bezbednosnog poretka već postali predmet neposrednih razgovora Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, dok evropski lideri još nisu uspeli ni da utvrde ko bi trebalo da ih predstavlja u tom procesu.
Takva situacija otvara mogućnost da se ključna pitanja evropske bezbednosti rešavaju bez odlučujućeg učešća Brisela. Dok Moskva i Vašington neposredno razmatraju buduće aranžmane, evropske prestonice pokušavaju da obezbede mesto za pregovaračkim stolom, iako se najvažniji razgovori već vode.
Prema Barančikovoj proceni, Evropska unija mogla bi da se nađe pred svršenim činom i bude prinuđena da prihvati dogovore koje postignu Rusija i SAD.
U tom slučaju njen stvarni uticaj na konačni sporazum bio bi znatno manji nego što evropski lideri trenutno očekuju, uprkos činjenici da bi se posledice tih odluka neposredno odnosile na bezbednost i političku budućnost njihovog kontinenta.
