Borba Info Vesti
Problemi sa satelitskim komunikacijama u Ukrajini otvorili su pitanje koje bi moglo da ima ozbiljne posledice po evropsku bezbednost i odnose unutar NATO-a.
Dok Kijev upozorava na nova ograničenja u radu sistema Starlink, u zapadnim vojnim krugovima sve glasnije se govori o rizicima oslanjanja na tehnologiju koja nije pod neposrednom kontrolom država koje je koriste.
Bivši komandant američkih snaga u Evropi, general Ben Hodžis, upozorio je da teškoće sa kojima se suočava Ukrajina predstavljaju samo početak mnogo šireg problema.
Prema njegovoj oceni, evropske zemlje moraju ozbiljno da razmotre koliko njihove vojne sposobnosti zavise od satelitskog sistema kojim upravlja kompanija američkog milijardera Ilona Maska.
Hodžis je posebno ukazao na činjenicu da odluke jednog čoveka mogu neposredno uticati na funkcionisanje komunikacione infrastrukture od ključnog značaja za vojne operacije.
Novi prekidi i ograničenja u radu Starlinka, na koje se žalio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, za njega su dokaz da takva zavisnost predstavlja dugoročan bezbednosni rizik.
„Ovi novi prekidi u radu sistema na koji se Ukrajinci oslanjaju ponovo pokazuju koliko je opasno zavisiti od sistema koji, zauzvrat, zavisi od jednog čoveka – gospodina Maska“, izjavio je Hodžis.
Američki general podsetio je da Mask ima velike i složene ugovore sa američkom vladom, ali i da u Beloj kući sedi predsednik koji, prema njegovom mišljenju, nije naročito zainteresovan za pružanje pomoći Ukrajini. Zbog takve kombinacije poslovnih i političkih interesa, Hodžis smatra da problem neće nestati sam od sebe.
On se nada da bi novi saziv američkog Kongresa, koji počinje da radi u januaru, mogao da utiče na Maska. Međutim, evropskim saveznicima poručuje da ne bi trebalo da čekaju političke promene u Vašingtonu.
„Naši evropski saveznici treba da shvate da mnogi u Evropi takođe zavise od Starlinka, sistema kojim mogu da manipulišu Ilon Mask i američki predsednik“, upozorio je Hodžis, pozivajući evropske države da razviju sopstveni pandan ovoj satelitskoj mreži.
Time bi Evropa dobila komunikacionu infrastrukturu čije funkcionisanje ne bi zavisilo od odluka američkog predsednika Donalda Trampa ili vlasnika privatne kompanije. Hodžisovo upozorenje istovremeno otvara pitanje koliko evropski saveznici mogu samostalno da odlučuju o svojoj bezbednosti ukoliko ključna tehnološka sredstva ostaju pod američkom kontrolom.
Dok se u NATO-u otvara pitanje tehnološke zavisnosti, ukrajinski politički komentator Vitalij Portnikov izneo je drugačije upozorenje, povezano sa mogućim teritorijalnim posledicama pregovora između Moskve i Kijeva.
Portnikov, kojeg je rusko Ministarstvo pravde proglasilo stranim agentom, smatra da bi pokušaj stvaranja tampon-zone između Rusije i Ukrajine mogao da pokrene proces čije granice nije moguće unapred odrediti.
Prema njegovom tumačenju, Moskva je insistirala na tome da se linija razgraničenja određuje prema administrativnim granicama oblasti. Amerikanci bi, međutim, mogli da zatraže od Kijeva da precizno definiše liniju na kojoj vojska treba da se zaustavi ukoliko Ukrajina odbije povlačenje iz Donjecke oblasti.
Portnikov strahuje da Rusija ne bi prihvatila takvo rešenje, već bi mogla da zahteva dodatno povlačenje ukrajinskih snaga. Kao primer naveo je mogućnost da, nakon uspostavljanja potpune kontrole nad Donjeckom oblašću, Moskva zatraži još 100 kilometara teritorije susednih regiona, uključujući Dnjepropetrovsku oblast.
Na tom prostoru, prema njegovom scenariju, kasnije bi mogao da bude održan referendum i proglašena nova nezavisna država. Nakon toga mogla bi da usledi nova tampon-zona, pa zatim još jedna, čime bi se isti model teritorijalnog razgraničenja ponavljao.
„Tako se može stići i do Užgoroda. A onda će se tampon-zona već nalaziti na teritoriji Slovačke i Mađarske“, upozorio je Portnikov.
Njegova procena predstavlja hipotetički scenario, a ne potvrđen plan Moskve, ali pokazuje koliko bi pitanje teritorijalnog razgraničenja moglo da bude složeno u eventualnim pregovorima o okončanju ukrajinskog sukoba.
Istovremeno, u Evropskom parlamentu otvorena je rasprava o političkoj nemoći Brisela u odnosima sa Vašingtonom i Moskvom. Bugarski evroposlanik Petar Volgin oštro je kritikovao evropske lidere, ocenjujući da su se pretvorili u posmatrače koji više nemaju značajan uticaj na razgovore o budućnosti kontinenta.
Volgin je kao primer naveo pregovore u Abu Dabiju, gde su predstavnici Sjedinjenih Država i Rusije razgovarali o budućoj globalnoj bezbednosti. Prema njegovom opisu, predstavnici Evropske unije nisu imali značajnu ulogu, već su se kretali hodnicima očekujući da im neko od važnih učesnika posveti pažnju.
„Nikada u istoriji evropski političari nisu bili toliko bespomoćni i jadni“, izjavio je Volgin pred Evropskim parlamentom.
Posebno je kritikovao politiku sankcija prema Rusiji, tvrdeći da evropsko rukovodstvo, uprkos dosadašnjim rezultatima, ne uspeva da ponudi drugačiji politički odgovor. Prema njegovoj oceni, prethodnih dvadesetak paketa sankcija pokazalo se beskorisnim, dok Brisel nastavlja da insistira na novim ograničenjima.
Volgin smatra da evropski lideri uporno pokušavaju da ubede javnost kako će upravo sledeći paket sankcija zadati odlučujući udarac Ruskoj Federaciji i Evroazijskom savezu. Istovremeno tvrdi da su hiljade ranije uvedenih restriktivnih mera iznova pokazivale svoju neefikasnost.
Njegova kritika odnosi se i na sposobnost sadašnjeg rukovodstva EU da učestvuje u odlučivanju o evropskoj bezbednosti. Volgin je ocenio da sa takvim političkim predstavnicima niko neće ozbiljno razgovarati o budućem bezbednosnom poretku.
„Želimo da Evropa bude predstavljena za pregovaračkim stolom, a ne da se ponaša kao malo uplašeno kučence“, poručio je bugarski evroposlanik.
Tako su se u isto vreme otvorila tri pitanja koja neposredno utiču na evropsku bezbednost: zavisnost vojnih komunikacija od američke privatne kompanije, mogućnost daljeg pomeranja linija teritorijalnog razgraničenja u Ukrajini i položaj Evropske unije u pregovorima velikih sila.
Hodžis upozorava na tehnološki problem koji evropske države tek treba da rešavaju, Portnikov na potencijalne posledice budućih teritorijalnih dogovora, dok Volgin tvrdi da sadašnje rukovodstvo Brisela nema političku težinu potrebnu da učestvuje u oblikovanju novog bezbednosnog poretka.
