Dolar će pasti kao globalna valuta, treba samo sačekati

Eliminisanje dolara u međusobnim plaćanjima,  čemu je upravo pribegla i Turska u razmeni sa Kinom, je proces koji je već ranije otpočeo, ali dedolarizacija neće biti moguća preko noći. Reč je o dugom procesu koji će trajati godinama, kaže za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Đorđe Đukić.

Turska centralna banka je upravo saopštila da su turske firme prošle sedmice počele da koriste plaćanja u juanu za robu uvezenu iz Kine, što je u skladu sa aranžmanom koji su prošle godine potpisale centralne banke dve države.

Da dedolarizacija neće ostati samo na rečima bilo je jasno kada su pre tri godine lideri Rusije i Kine, Putin i Si, obznanili da se zalažu za upotrebu nacionalnih valuta u međusobnim plaćanjima, opravdavajući taj potez povećanjem stabilnosti bankarskih usluga za izvozno-uvozne transakcije u uslovima postojećih rizika na globalnim tržištima.

Dolar elimišu neke od najjačih privreda sveta

Među pet najvećih zemalja koje odbacuju dolar analitičari, pored Rusije i Kine, svrstavaju Indiju, Iran i Tursku, čiji je predsednik Redžep Tajip Erdogan u više navrata oštro kritikovao Vašington zbog pokretanja globalnog trgovinskog rata, kao i sankcija uvedenih Turskoj, ali i pokušaja izolacije Irana.

Zbog američkih sankcija, turska lira je u jednom trenutku izgubila gotovo polovinu svoje vrednosti, pa u pokušaju da podrži svoju nacionalnu valutu Turska je odlučila da odbaci dolar gde god je to moguće.

Na prošlogodišnjem međunarodnom forumu u Sankt Peterburgu ocenjeno je da Kina, Turska i drugi veliki partneri, kao i Evropa, povećavaju svoj udeo u evrima, zbog čega dolar postepeno i neizbežno gubi svoj udeo na svetskom tržištu.

Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da upravo SAD “čine ogromnu stratešku grešku” tako što “podrivaju poverenje u dolar”.

Jagma za zlatom znak da se dedolarizacija ubrzava
Analitičari bankarske grupacije “Goldman Saks” su krajem prošle godine ocenili da je glavni razlog masovne kupovine zlata upravo proces dedolarizacije.

“Tražnja centralnih banaka za zlatom najveća je od Niksonove ere i iznosi 20 odsto globalne ponude”, izjavio je za “Blumberg” šef globalnog istraživanja u “Goldmanu” Džef Keri, ističući da je zlato jedno od najsigurnijh ulaganja, jer vrednost američkog dolara i obveznica ne može dugoročno da raste.

Zlato je postalo primamljivije pribežište od ulaganja kapitala u američke državne obveznice što se nekada smatralo najsigurnijom investicijom. Da je dolar sve manje poželjna valuta govori i podatak da Kina, i dalje najveći vlasnik tih obveznica, već tri godine smanjuje svoj udeo u njima.

Nekada vodeća vlasnica američkih obveznica, Rusija je gotovo eliminisala svoj udeo u američkim obveznicama. Moskva je taj novac iskoristila za jačanje deviznih rezervi zemlje i za povećanje zlatnih rezervi.

Na proces dedolarizacije ukazuje i podatak da su sredinom prošle godine zvaničnici Rusije i EU dogovorili da formiraju radnu grupu koja će raditi na praktičnim koracima za prelazak na transakcije u rubljama i evrima.

Na pitanje Sputnjika da li je eliminisanje dolara iz međusobnih plaćanja neizbežan proces, Đukić kaže da je to nesporno.

„Dedolarizacija je krenula još pre korone, a privredna kriza izazvana koronavirusom samo je ubrzala taj proces kod jednog broja zemalja, pri čemu je geoplotički faktor, svakako, ključan u određenom trenutku. Slučaj Turske je upravo mešavina ekonomskih i geopolitičkih faktora“, napominje on, podsećajući na više tačaka razmimoilaženja Turske sa Amerikom, između ostalog i zbog kupovine ruskog protivraketnog sistema S400.
Za zamenu dolara će ipak trebati vreme

Profesor Ekonomskog fakulteta, čija je specijalnost bankarstvo i monetarna politika, objašnjava, međutim, zašto će proces dedolarizacije dugo trajati.

„Ne može to tako brzo da teče kada dolar u strukturi globalnih deviznih rezervi dominira sa 60 odsto, a evro kao druga valuta iza njega sa nešto više od 20 odsto. Nije sporno da će doći do promene strukture u korist evra, ali ne vidim koja bi valuta za naredne tri-četiri godine ozbiljnije mogla da ojača u kontekstu dedolarizacije“, napominje naš sagovornik.

On smatra da kineski juan to nije, uprkos nespornoj snazi kineske ekonomije, koja i dalje raste po najvećoj stopi u svetu i prva će iz sadašnje krize izaći na zelenu granu.

Sigurno je, kaže, da će postupno njegov udeo jačati, ali treba da prođu godine da međunarodna tržišta u celini, naročito finansijsko koje je vrlo osetljivo, prihvati juan u većem obimu i da on jednoga dana čini 10 odsto u ukupnim deviznim rezervama u svetu.

Kada je u pitanju evro koji je trenutno ojačao u odnosu na dolar to je, kako kaže,  percepcija investitora na relaciji geopolitika – politika centralnih banaka. Ali, dodaje on, privreda evrozone se sporo oporavlja, uz enormne razlike među članicama evrozone koje dovode u pitanje čak i njen opstanak.

„Da li se može očekivati da evro za 4-5 godina preuzme veliki deo pozicije dolara? Teško“, konstatuje Đukić.

Na pitanje kako vidi budućnost u uslovima trgovinskih ratova i sankcija koje su nametnuli Amerikanci, ali i u svetlu pandemije Kovida 19, kada se pojedine zemlje spasavaju upravo time što međusobna potraživanja obavljaju upravo u nacionalnim valutama, naš sagovornik kaže da ćemo sve više imati tendenciju jačanja takozvanih suverenističkih procesa.

Kriza je pokazala koliko su u pravu zemlje, poput Švedske, koje nikada nisu htele da se odreknu monetarnog suvereniteta koji su dostigle.

Lako ranjivi bez monetarne suverenosti

„Ekonomija zemlje je mnogo manje ranjiva kada imate nacionalnu valutu nego kada delite sudbinu zajedničke valute.  Imali ste situaciju da su  svi hrlili da postanu članica evrozone i da umesto nacionalne valute koriste evro. Kao monetarac mogu da kažem da će, kako stvari teku, sada biti potpuno suprotno“, mišljenja je Đukić.

Monetarna suverenost, kako objašnjava, podrazumeva da imate manji stepen dolarizovane ili evroizovane ekonomije. Ako imate 10 posto evroizovanu privredu, a ne 60-70  odsto kao Srbija, vi ste onda manje ranjivi i imate veći suverenitet.

Kada imate 10 odsto evroizovanu privredu onda u 90 odsto slučajeva vi kontrolišete procese na bazi domaće monetarne politike. Drugim rečima, ako imate suviše dolarizovanu ili evroizovanu nacionalnu ekonomiju vaša sudbina, faktički, ne zavisi od domaće monetrane vlasti, već od američkog Feda ili Evropske centralne banke, objašnjava naš sagovornik.

„A kada ne zavisite od njih tada imate predispozicije da koristite monetarnu politiku kao alatku za sopstvene nacionalne ciljeve. To nije kliše, ni fraza, nego empirijski dokazano i provereno“, zaključio je Đukić u intervjuu Sputnjiku.

Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)

Check Also

Dragan Petrović otkriva ko stoji iza protesta u Srbiji – ZAPANJUJUĆI VIDEO

Dragan Petrović u ovoj video emisiji otkriva neverovatne činjenice koje sigurno zna mali broj ljudi …