Borba Info Vesti
SAD i EU bi ove nedelje mogle da uvedu nove sankcije Rusiji.
Prema rečima državnog sekretara francuskog ministarstva spoljnih poslova Klementa Bona, ova ograničenja će uticati na energetske resurse – posebno na naftu.
Zauzvrat, nemački kancelar Olaf Šolc priznao je da su ograničenja sa dve oštrice, a za neke zemlje „izazovi”, koji se „teško mogu prevazići”.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev, rekao je da niko neće, moći da izoluje Rusiju i „zadavi njenu ekonomiju, uz pomoć sankcija“.
Američke vlasti bi ove nedelje mogle još jednom pooštriti režim jednostranih sankcija Rusiji.
Ovo je u utorak, 19. aprila, saopštila sekretarka za štampu Bele kuće, Džen Psaki.
„Mi još razmatramo ovo pitanje, u toku je proces u vezi sa dodatnim sankcijama.
Neke od njih proučava izvršni ogranak vlade“, rekla je TASS.
Komentarišući raniju video konferenciju, na kojoj su učestvovali američki predsednik Džozef Bajden, lideri G7 i EU, Psaki je potvrdila njihovu nameru da nastave da primenjuju restriktivne mere protiv Rusije.
„Oni su takođe razgovarali o svojim koordinisanim naporima da nametnu ozbiljne ekonomske troškove, kako bi Rusiju pozvali na odgovornost i složili su se da nastave blisku koordinaciju“, rekao je sekretar za štampu Bele kuće.
Bajden je održao video konferenciju, na kojoj je razgovarao o tekućim naporima da podrži Ukrajinu suočenu sa ruskom agresijom.
Lideri su ponovo potvrdili svoju posvećenost da nastave da pružaju Ukrajini humanitarnu, ekonomsku i bezbednosnu pomoć“, rekla je ona.
Naftni embargo
Kasnije je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Francuske Kleman Bon rekao da će Evropska unija i Sjedinjene Države intenzivirati ograničenja protiv Rusije u narednim danima, uključujući i u pogledu snabdevanja energentima.
„Odlučeno je da sankcije budu pojačane narednih dana.
Ova ograničenja će uticati na energetske resurse, posebno na naftu“, rekao je on, citira RIA Novosti.
Bon je napomenuo da su ograničenja na uvoz ruske nafte neophodna, kako bi se „prestalo finansiranje ruskih vojnih akcija u Ukrajini”.
“Neodoljivi izazov”
Zauzvrat, nemački kancelar Olaf Šolc priznao je da su sankcije Rusiji dvostrane i da imaju posledice po ceo svet, uključujući i rast cena energenata, koji su za neke zemlje nepremostivi.
„Usvojili smo sankcije velikih razmera sa ozbiljnim posledicama.
Svi znaju da su ove sankcije uvek dvooštre – u svetlu reakcije na zemlje, koje su ih uvele, kao i na ostatak sveta“, rekao je on, komentarišući rezultate pregovora sa liderima G7 i EU.
„Raste cene uglja, nafte i gasa su, naravno, izazov za bogatu zemlju, kao što je Nemačka.
Za neke zemlje one se teško mogu prevazići“, naveo je šef nemačke vlade.
On je dodao da se Berlin i pre događaja u Ukrajini spremao da smanji zavisnost od ruskog uvoza energenata.
„Želimo da sa ovim budemo mnogo brži nego što mnogi planiraju“, naglasio je on i istakao da je neophodno pažljivo proučiti pitanje uvođenja embarga na snabdevanje energentima.
„Ulažemo aktivne napore da obezbedimo, da tamo gde postoji nestašica nafte, budemo u mogućnosti da postepeno zamenjujemo uvoznike nafte, drugim dobavljačima.
A što se tiče gasa, znate naše ambiciozne planove da što brže izgradimo gasovode i terminale, što Nemačka nije uradila u poslednjih 50 godina“, zaključio je Šolc.
“Ekonomski rat”
Ranije u utorak, zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev rekao je da niko neće moći da izoluje Rusiju i „zadavi njenu ekonomiju uz pomoć sankcija“.
Prema njegovim rečima, sada je Ruska Federacija „u posebnom položaju“ pred neviđenim pritiscima.
On je uvođenje sankcija nazvao „ekonomskim ratom“.
„Spremali smo se za ovo. Jasno je da je situacija teška ali niko neće uspeti da zadavi našu ekonomiju, izoluje Rusiju od sveta, drugih država“, smatra Medvedev.
On je ukazao i na potrebu „koncentracije snaga i sredstava, kako bi se ne samo izdržala iskušenja, već i izašla kao pobednik iz ovih iskušenja”.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 24. februara najavio specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Kao odgovor, SAD, Kanada, EU, Velika Britanija i niz drugih država uvele su sankcije protiv ruskih fizičkih i pravnih lica.
Pored toga, zamrznuto je više od polovine (60% ili oko 350 milijardi dolara) ruskih zlatnih i deviznih rezervi, izjavila je britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus.
Treba napomenuti da je među nezaboravnim martovskim događajima velika većina (75%) anketiranih Rusa navela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Pored toga, ispitanici su pominjali događaje vezane za rast cena, nestašicu hrane i veće stope na hipoteke (13%), kao i sankcije Rusiji (8%).
Borba.Info
