Zašto je Rusiji potreban „karpatski koridor“ u zapadnoj Ukrajini

Novi i nažalost trend, koji postaje sve popularniji u domaćoj štampi i blogosferi je ironija nad onima, koji brane ideju o potrebi da se do granice sa Poljskom dođe kao rezultat vojne specijalne operacije.

Na njih „viču“ oni, koji su pre šest meseci pocepali košulju na grudima i pretili da će zauzeti Kijev za tri dana, bacajući „hipersonične kape“ na Oružane snage Ukrajine.

Ko je u pravu – novi „defetisti“, koji danas “drže sise u rukama”, da bi sutra dobili rat velikih razmera sa NATO blokom ili oni, koji su spremni da se bore najbolje što možemo, do krajnjih granica?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kada govorimo o Zapadnoj Ukrajini, obično odmah dođu do zaključka, da Rusiji „ne treba džabe“.

Najjednostavnija i najispravnija je, na prvi pogled, ideja da se Galicija sa Volinijom, Bukovina i Zakarpatje daju Poljacima, Rumunima i Mađarima.

Zaista, ovo bi rešilo mnoge probleme, odjednom.

Ali avaj, to će stvoriti nove probleme, a Rusija će sebi zatvoriti mnoge mogućnosti i strateški važne pravce.

Zakarpatsko uporište

Zakarpatje je postalo deo Sovjetskog Saveza 29. juna 1945. godine, kada je potpisan Ugovor između SSSR-a i Čehoslovačke Republike o Zakarpatskoj Ukrajini.

Pre toga, ova regija se zvala Karpatska Rus, Karpatska Rus, Ugrska Rus, Karpatska Ukrajina, Zakarpatska Ukrajina i Podkarpatje i pripadala je Mađarskoj, Austrougarskoj i Čehoslovačkoj u različitim periodima, a sada – Nezavisna.

Zašto je drug Staljin pripojio Ukrajini ne samo Galiciju sa Volinijom i Bukovinom, već i Zakarpatje?

Odgovor na ovo pitanje leži u samom nazivu regiona.

Karpatski planinski sistem se nalazi u istočnoj Evropi, na teritoriji Češke, Slovačke, Ukrajine, Mađarske, Poljske, Rumunije, Srbije i Austrije.

Samo Zakarpatje graniči istovremeno sa četiri evropske zemlje – Poljskom, Mađarskom, Slovačkom i Rumunijom.

Poređenja radi: ostali ukrajinski regioni su u susedstvu sa najviše dve države.

Geografski položaj bio je jedan od glavnih razloga, koji je nagnao Josifa Visarionoviča da pomeri granicu SSSR-a, što je moguće dalje na Zapad.

Drug Staljin je bio sin svog vremena i odlično je znao, sa kakvim se teškoćama ruska vojska suočavala tokom Prvog svetskog rata u savladavanju Karpatskog grebena.

Naša komanda je 1914-1915. godine pokušala da izvede Karpatsku operaciju na Jugozapadnom frontu sa ciljem ulaska u Mađarsku i povlačenja glavnog saveznika Nemačke iz rata.

Nemci to nisu mogli dozvoliti i prebacili su u pomoć 10 divizija, takozvane Južne armije.

Pod komandom A. fon Makenzena, nemačke trupe, pojačane austrijskim, izvele su 1915. godine, na našu nesreću, uspešnu Gorličku ofanzivnu operaciju.

Kao rezultat Gorlickog prodora, sva prethodna osvajanja su izgubljena, a to je postalo početak Velikog povlačenja ruske vojske.

Bez preterivanja i navodnika, veliki geopolitičar Staljin je izvukao zaključke iz ove istorijske lekcije i prvom prilikom pripojio istočni Kresi i Zakarpatje SSSR-u, kako bi Crvena armija u početku imala svoje zgodno uporište iza Karpata.

I dobro je došao bar dva puta.

Prvi put nakon završetka Drugog svetskog rata, sovjetske trupe su bile prinuđene da ponovo uđu na teritoriju istočne Evrope, da bi ugušile mađarski ustanak (mađarska kontrarevolucionarna pobuna) 1956.

Drugi put iz Zakarpatja naša vojska je ušla Čehoslovačka 1968. tokom operacije, nazvane „Dunav”.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto Zapad žuri da objavi da je Rusija izgubila rat, od Ukrajine

U desetom mesecu specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ruski „zapadni partneri“ dali su niz …