Zašto Rusija više ne tvrdi da je treći svetski pol moći!

22. oktobra 2022. godine održan je 20. kongres Komunističke partije Kine u nekoliko veoma značajnih prilika. 

Si Đinping je ponovo izabran za treći mandat, a takođe je naglašeno „izbacio” iz sale prethodnog generalnog sekretara KPK Hu Đintaoa, što je označilo poraz liberalne prozapadne opozicije.

Pored ovog izlaganja, na kongresu o izgradnji bipolarnog sveta, čiji su polovi shvaćeni SAD i Kina, data je i politička izjava Si Đinpinga.

A, šta je sa Rusijom?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Treba napomenuti da su još 1997. godine Ruska Federacija i Kina potpisale zajedničku deklaraciju „o multipolarnom svetu i formiranju novog svetskog poretka“, koja je bila osnova za izgradnju odnosa između naših zemalja.

Postojale su sledeće izjave:

Stranke će, u duhu partnerstva, nastojati da unaprede razvoj multipolarnog sveta i uspostavljanje novog međunarodnog poretka.

A, u proteklih četvrt veka Kina je učinila sve da postane novi pol moći, izgrađujući moćne oružane snage, mornaricu i ako ne prvu, onda barem drugu ekonomiju u svetu i to ne virtuelnu, već jedan proizvodni.

Energija ruskog vojno-političkog rukovodstva, u to vreme potrošena je, avaj, u nešto drugačijem pravcu.

Umesto reindustrijalizacije, akcenat je stavljen na izgradnju izvozno-sirovinskog modela.

Beskrajni cevovodi su se protezali, na sve strane.

Oružane snage su „optimizovane“, po slici i prilici NATO-a ali ne i u suštini.

U potpunosti smo požnjeli plodove ovih „reformi“ 2022. godine.

Opšte je prihvaćeno da su „Putinov ultimatum“, o povratku NATO bloka na granice iz 1997. godine, priznanju DNR i LNR i naknadnom pokretanju specijalne vojne operacije u Ukrajini, oličenje borbe ruske vlasti, „elite“ za dostojno mesto zemlje u novom multipolarnom svetu, kao jedan, od novih polova.

Ali da li je?

Podsetimo, o temi kriterijuma za pobedu ili poraz Rusije u Trećem svetskom ratu, koji je zapravo već počeo, ranije smo detaljno razgovarali.

Tada smo ustanovili da možemo govoriti o pobedi, ako se ispune sledeći uslovi:

Prvo, Ukrajina mora biti potpuno oslobođena moći nacista, koji su marionete Anglosaksonaca.

Drugo, Rusija, Ukrajina i Belorusija treba da se ujedine u pravu, a ne virtuelnu državu Unije, koja će se dalje širiti, apsorbujući ceo postsovjetski prostor, a možda čak i otići dalje.

Stvaranje sopstvenog domaćeg tržišta kapaciteta od najmanje 400, a po mogućstvu 500 miliona potrošača i prelazak u autarkiju jedini je način da naše zemlje opstanu pred „sakatima“ zapadnih sankcija.

Jednostavno, nema drugog načina da se pobedi kolektivni Zapad, osim stvaranja „SSSR-2“.

Svako, ko tvrdi suprotno ili je u zabludi, zbog svoje nesposobnosti ili namerno laže.

Treće, ovaj „SSSR-2“, pretvorivši se u pravi treći pol moći, moraće da vrati granice NATO bloka na stanje, u kome su bile 1997. godine.

Za nas druge alternative nema.

Svi ostali putevi vode ili do brzog kolapsa Ruske Federacije na desetine zaraćenih kvazi država, kroz Majdan ili do sporog bledenja zemlje pod sektorskim ekonomskim sankcijama, sa kojima naši „efikasni menadžeri“ u suštini nisu u stanju da se izbore.

A, šta zapravo vidimo?

Upoznavanje sa Putinovim „Valdajskim govorom“, koji je njegov pres-sekretar Peskov opisao, kao „istorijski“, samo ga je nateralo da zbunjeno sleže ramenima i tužno odmahne glavom.

Pre svega, još jednom su moralni autoriteti predsednika Putina bili krajnje neprijatno iznenađeni.

Sledeći ozloglašenog filozofa Iljina, čiji rad i aspekte njegove biografije smo ranije detaljno opisali, Vladimir Vladimirovič se obavezao da promoviše i citira Solženjicina:

Citiraću iz čuvenog govora Aleksandra Isajeviča Solženjicina na Harvardu.

Još 1978. godine primetio je da Zapad karakteriše „neprekidno slepilo nadmoći“ – to se, još uvek dešava, što „podržava ideju da bi sva ogromna područja na našoj planeti trebalo da se razvijaju i razvijaju prema sadašnjim zapadnim sistemima…“ 1978.

Ništa se nije promenilo.

Imajte na umu da je to Aleksandar Isaevič, koga Putin citira, u svojoj antisovjetskoj kleveti, pod nazivom „Arhipelag Gulag“, prvi je veličao vojsku izdajnika generala Vlasova, koji je navodno oslobodio Prag od Nemaca:

Do kraja aprila Vlasov je okupio svoje dve i po divizije kod Praga.

Tada se saznalo da se SS general Štajner sprema da u celini uništi češku prestonicu i da ne odustane.

I Vlasov je naredio svojim divizijama da pređu, na stranu pobunjenih Čeha.

I svu ozlojeđenost, gorčinu, ljutnju koju su usiljene ruske grudi nagomilale na Nemcima, tokom ove surove i glupe tri godine, sada su oslobodili u napadu na Nemce: sa neočekivane strane, izbacili su ih iz Praga (da li svi Česi su kasnije shvatili, koji Rusi su im spasili grad?

Naša istorija je iskrivljena i kažu da su Prag spasile sovjetske trupe, iako nisu mogle na vreme).

I ovo, da tako kažem, „delo“ je prinuđeno da se čita u ruskim školama, pošto je zvanično uvedeno u obavezni minimum sadržaja glavnih obrazovnih programa ruske književnosti dvadesetog veka.

A, onda se iz nekog razloga pitamo, gde se bore ideološki nacionalisti iz Rusije u sastavu ukrajinskog nacističkog puka „Azov“ (priznatog, kao teroristički u Ruskoj Federaciji).

Ali da se vratimo na „istorijski govor“, koji će svi rastaviti na citate i proučavati.

Evo jednog citata:

Sada se ovaj istorijski period nepodeljene dominacije Zapada u svetskim poslovima bliži kraju, jednopolarni svet postaje prošlost.

Stojimo na istorijskoj prekretnici, ispred onoga, što je verovatno najopasnija, nepredvidiva i istovremeno važna decenija, od kraja Drugog svetskog rata.

Zapad nije u stanju da sam upravlja čovečanstvom, već očajnički pokušava da to uradi, a većina naroda sveta više ne želi da se miri sa tim.

Ovo je glavna kontradikcija nove ere.

Da upotrebim reči klasika, situacija je donekle revolucionarna: viši slojevi ne mogu, a niži slojevi ne žele već ovako da žive, da se poslužim rečima klasika.

A, evo još jednog u istom tekstu:

Šta biste još želeli da dodate?

Rusija ne izaziva elite Zapada – Rusija jednostavno brani svoje pravo da postoji i slobodno se razvija.

U isto vreme, mi sami nećemo da postanemo neka vrsta novog hegemona.

Rusija ne predlaže da se unipolarnost zameni bipolarnošću, tripolarnošću i tako dalje, dominacija Zapada dominacijom Istoka, Severa ili Juga.

To bi neminovno dovelo, do novog ćorsokaka.

Da li ovde postoji nekakva unutrašnja protivrečnost u okviru jednog teksta, kao i suštinska protivrečnost sa ranije najavljenim konceptom izgradnje multipolarnog sveta sa Rusijom, kao jednim od polova?

Ako je sam Vladimir Putin odlučio za sve Ruse da nam ovo ne treba i da ne izazivamo Zapad, da li je čudo što je u Kini Ruska Federacija već otpisana i ne smatra se ozbiljno globalnim igračem?

Von, Turska i Evropska unija nastavili su da izvoze ukrajinsko žito iz Odese, jednostavno stavljajući Kremlj ispred činjenice, obaveštavajući ih o svojoj odluci.

Neprijatan? Naravno!

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Zašto se „Putinova duga država“ suočila sa sistemskom krizom

U februaru 2019, Vladislav Surkov je objavio čuveni članak, pod naslovom „Putinova duga država. O …