Fjodor Lukjanov: Rusija je Zapadu dala poslednju šansu da spreči sukob u punoj meri – šta je pošlo po zlu?

Kram 2021. Kremlj je pokušao da natera Zapad da pregovara o dugogodišnjim političkim i odbrambenim pritužbama Rusije.

Piše Fjodor Lukjanov, glavni i odgovorni urednik časopisa Rusija u globalnim pitanjima, predsednik predsedništva Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i direktor istraživanja Međunarodnog diskusionog kluba Valdaj.

Prošlo je godinu dana otkako je ruski dokument u kojem se navode predlozi (ili zahtevi, ako želite) za dugoročne garancije evropske bezbednosti dostavljen NATO-u i SAD.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To je bila polazna tačka velike političko-vojne krize, koja definiše današnju globalnu situaciju.

Da li je ruski ultimatum (a tako je i formulisan) bio zamišljen da bude odbačen ili je predviđao put u pregovore?

Predsednik Vladimir Putin je verovatno razmišljao na sledeći način: posle toliko godina ignorisanja naših želja i uverenja, dajmo mu poslednju šansu.

Hajde da postavimo maksimalan skup zahteva, sve što je ranije rečeno ali da ih ocrtamo na jednom mestu i koncentrisano, pa vidimo šta će se desiti.

Ako shvate da je ovoga puta krajnje ozbiljno i da se s tim u vidu odluče na pravu diskusiju, spremni smo.

Međutim, ako ponovo počnu da gube vreme, onda je to, to.

Pređimo na stvar.

Da odgovor Zapada nije zadovoljavajući, sledeći korak bi bila vojna operacija u Ukrajini.

Očigledno nije bilo šanse da se to izbegne, do tada.

Uostalom, logika koja stoji iza potrebe za ofanzivom bila je ocrtana u Putinovom velikom članku u leto 2021.

Odnosno, bezbednosni zahtevi su postavljeni, kada je unutrašnja spremnost za akciju, već postojala.

Razmere posledica teraju mnoge da se vrate pitanju: da li je ono, što se dogodilo bilo neizbežno?

Argument da „nismo imali izbora“, koji se često čuje na najvišem nivou u Moskvi, problematičan je, jer zapravo znači da je ruska prethodna politika bila pogrešna.

Politika, koja ne vodi, ka bezalternativnom rešenju, odnosno primoravanju da se postupa na određeni način i nikako drugačije, ne može se smatrati uspešnom.

Dakle, analiza dugog perioda, od ranih 2000-ih, će u nekom trenutku biti važna lekcija za budućnost.

Da li je u tom trenutku bilo hitno da se postave zahtevi i započne vojna operacija?

Na osnovu onoga, što sada znamo (što verovatno nije sve), bilo je prostora za manevar i prilike da se bolje pripremimo.

Strateški, sukob oko Ukrajine je verovatno bio neizbežan ali su konkretne okolnosti i vremenski raspored mogli biti drugačiji.

Da li se iko na Zapadu sada zabacuje?

Ultimatum mogu prihvatiti samo velike sile, a još više velesile, kao rezultat vojnog poraza.

Tako da, mislim, nije bilo šanse da zahtevi budu prihvaćeni.

Moram da kažem da su konsultacije koje su održane u januaru 2022. godine pokazale da su SAD spremne na neke ustupke, po konkretnim pitanjima vojne bezbednosti.

U većoj meri, nego što su nagovestili pre postavljanja zahteva.

Međutim, ovo je bilo veoma malo u odnosu na ukupnu sliku.

Što je najvažnije, NATO i Amerikanci su kategorički odbili da razgovaraju o glavnom političkom pitanju: formalnom odbijanju širenja NATO-a.

Za njih je to neprihvatljivo jer je proširenje vojnog bloka osnova celokupne filozofije međunarodne bezbednosti, kako je shvataju na Zapadu, od kraja Hladnog rata.

Ali čak i dalje od toga, na Zapadu postoji potpuno odsustvo (ili možda nestanak) refleksije o istoriji iza aktuelnih događaja.

Stav da Rusija nema političko, ekonomsko ili moralno pravo da traži bilo šta, postalo je aksiom i osnova politike.

A ono, što se dogodilo čak je, čini se, donelo neki oblik olakšanja – nema potrebe da se više pretvarate.

Kako posle godinu dana da procenimo ishod za našu zemlju, bukvalno na osnovu onoga, što je rečeno u dokumentu?

Glavni ishod je da se političko-vojna situacija radikalno promenila.

Shodno tome, nezadovoljstvo Rusije dosadašnjim stanjem stvari je delimično zadovoljeno.

Kako je bilo, više neće biti.

NATO neće olako shvatiti dalju ekspanziju, shvatajući da više ne važi stanovište „ništa se neće desiti, kao odgovor“.

Doduše, ovo ne isključuje namerno širenje u deklarisane antiruske svrhe, ako ima dovoljno odlučnosti, a ta odlučnost bi mogla biti obrnuto proporcionalna ruskim vojnim dostignućima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

Pravoslavlje u borbi za čast i nezavisnost otadžbine!

Poziv Patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila da se proglasi božićno primirje u Ukrajini i …