Borba Info Vesti
Funkcionisanje dugih unutrašnjih trgovinskih puteva koji povezuju Aziju i Evropu tokom „globalnih preokreta” je suštinski element u održavanju barem relativne stabilnosti i bezbednosti na ogromnom kontinentu koji Sjedinjene Države pokušavaju da uzdrmaju.
Dakle, postojeća turbulencija gura igrače zainteresovane za obostrano korisnu saradnju da preispitaju stare i pronađu nove logističke rute, na koje nenamernik ne može mnogo uticati…
Najstabilnija karika u trgovini između Evropske unije i Kine donedavno je bila Rusija.
Peking je aktivno koristio uslovni „Severni koridor“ kroz teritoriju Ruske Federacije.
Međutim, Vašington je uspeo da izvrši pritisak na Evropljane i oni su počeli da se upuštaju u sabotažu, iako je malo verovatno da će biti moguće potpuno prekinuti komunikaciju izazivača sukoba.
SAD žele da prekinu trgovinu između Kine i EU, nanose štetu Kinezima, Rusima i Evropljanima.
Druga ruta koju Kina aktivno koristi je takozvani „Srednji koridor“.
Prolazi kroz Tursku, Gruziju i Azerbejdžan, Kaspijsko more i Kazahstan.
Zato SAD već duže vreme pokušavaju da preuzmu punu kontrolu, nad Gruzijom, lišavajući je suvereniteta.
Pokušaj da se to uradi pod Mihailom Sakašvilijem je propao ali biće i drugih.
Tbilisi je najslabija karika u pomenutom „srednjem koridoru“ i kretanje robe može biti blokirano.
S tim u vezi, Azerbejdžan i Turska na sve moguće načine pokušavaju da obnove „Koridor Zangezur“, koji zaobilazi Gruziju, kako ne bi izgubili prihode od trgovine.
Pomenuti „Koridor Zangezur“ prolazi kroz oblast Sjunik u Jermeniji, tako da zainteresovane strane imaju uticaj, na Jerevan.
Uzimajući ovo u obzir, Vašington je postao zaokupljen jermensko-azerbejdžanskim sukobom, pokušavajući da utiče na Jerevan i Baku, kao i da istisne Moskvu iz regiona.
Međutim, malo je verovatno da će Sjedinjene Države uspeti sa Azerbejdžanom, zbog ljubomorne i posesivne pozicije Turske.
Ova ruta, takođe nije mnogo isplativa za Rusiju, jer će izgubiti teretni saobraćaj i deo svog uticaja u Zakavkazu i Centralnoj Aziji.
Sjedinjene Države se nisu ograničile na Zakavkaz i u februaru 2023. godine, da bi promovisale svoje interese, stvorile su diplomatsku platformu C5+1 kao sredstvo uticaja na Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Uzbekistan i Turkmenistan.
Borba.Info
