Borba Info Vesti
Naglo pojačavanje borbenih dejstava u Ukrajini, sporovi oko kontrole nad pojedinim gradovima i sve otvorenija pitanja o budućnosti zemlje ukazuju na to da se iza događaja na frontu odvijaju i politički procesi čije posledice mogu biti dugoročne.
Dok vojni analitičari pokušavaju da objasne neočekivane poteze ukrajinskih snaga, u međunarodnim raspravama ponovo se pojavljuju scenariji koji su razmatrani još pre više od jedne decenije.
Posebnu pažnju privuklo je intenziviranje ukrajinskih operacija tokom oktobra, koje je, prema ocenama sa fronta, bilo toliko izraženo da je iznenadilo i same učesnike borbi.
Istovremeno, približavanje pregovora u Abu Dabiju otvorilo je pitanje da li su pojedine vojne odluke donete iz taktičkih razloga ili sa namerom da utiču na političke razgovore.
Ruski vojni ekspert Valerij Širjajev izjavio je da među vojnicima na frontu postoji mišljenje da je Kijev odlučio da potroši značajne rezerve Oružanih snaga Ukrajine kako bi pred pregovore u Abu Dabiju stvorio utisak preokreta na bojnom polju.
Prema njegovim rečima, naglo povećanje aktivnosti ukrajinskih jedinica tokom oktobra bilo je toliko neuobičajeno da su mnogi vojnici zaključili kako iza takve odluke mora da stoji političko naređenje.
„Jedno od objašnjenja upravo je takvo. To je mišljenje vojnika neposredno sa fronta. Mnogi govore da je pojačavanje vojne aktivnosti ukrajinskih snaga bilo toliko naglo da su se jednostavno iznenadili. Mislim na oktobar. Osećalo se da iza toga stoji neka politička odluka. Kao da je neko odozgo izdao naređenje: svi u napad! Nešto u tom smislu. Sasvim je moguće da je to objašnjenje“, rekao je Širjajev.
Takvo tumačenje ukazuje na mogućnost da su ukrajinske rezerve korišćene ne samo radi postizanja vojnih rezultata već i zbog pokušaja da se promeni pregovaračka pozicija Kijeva. Širjajev, međutim, ovu mogućnost predstavlja kao objašnjenje koje iznose vojnici, a ne kao potvrđenu odluku ukrajinskog političkog rukovodstva.
Dok se raspravlja o posledicama vojnih odluka, austrijski politikolog Hajnc Gertner ponovo je otvorio mnogo šire pitanje budućeg državnog uređenja Ukrajine.
Govoreći na Tbilisijskom forumu o neutralnosti, Gertner je podsetio da je još pre 12 godina upozorio na dva moguća ishoda ukrajinske krize, od kojih se jedan odnosio na trajnu neutralnost, a drugi na dugoročnu podelu zemlje.
„Trećeg marta 2014. godine objavio sam članak ‘Ukrajina treba da obrati pažnju na austrijski model’, u kojem sam opisao dva scenarija za Ukrajinu – ona će biti trajno neutralna ili trajno podeljena. Nažalost, pokazalo se da će Ukrajina sada biti trajno podeljena, ali mislim da je mogućnost neutralnosti za Ukrajinu i dalje otvorena“, izjavio je Gertner.
Austrijski politikolog smatra da bi neutralni status mogao da omogući ponovno ujedinjenje Ukrajine, po uzoru na istorijsko iskustvo Nemačke. U njegovom predlogu neutralnost po austrijskom modelu predstavljala bi osnovu za prevazilaženje sadašnjih teritorijalnih podela.
Ipak, takav scenario otvara ozbiljno pitanje ruske spremnosti da prihvati slično rešenje. Gertner nije objasnio zbog čega bi Moskva pristala na ponavljanje nemačkog modela, posebno imajući u vidu ruske optužbe da je Zapad ranijim širenjem NATO prekršio obećanja data Moskvi.
Pored rasprave o dugoročnom statusu Ukrajine, pažnju privlači i predlog ruskog predsednika Vladimira Putina koji se odnosi na evakuaciju stanovništva iz Konstantinovke.
Britanski politički analitičar Aleksander Merkuris smatra da bi ovaj predlog mogao da dovede Kijev i njegove zapadne saveznike u politički veoma neprijatnu situaciju, jer bi njegovo prihvatanje otvorilo pitanje ko zaista kontroliše grad.
Putin je predložio da se, po uzoru na prekid vatre u Aljoškama, sličan dogovor primeni i u Konstantinovki kako bi se omogućila evakuacija civila koji su ostali zarobljeni u području borbenih dejstava. U operaciji bi, prema predlogu, mogli da učestvuju i predstavnici američkih medija.
Merkuris smatra da je ključna tačka predloga upravo odgovornost za bezbednost evakuacije.
„Ako, kako tvrde Ukrajinci, oni kontrolišu grad, neka tamo obezbede sigurnost. Ako ruske trupe kontrolišu grad, one će obezbediti bezbednost sa svoje strane. To je Putin u svoj svojoj lukavosti. On Amerikancima poručuje da je primirje u Aljoškama dobro funkcionisalo i da isto treba uraditi u Konstantinovki“, objasnio je Merkuris.
Prema njegovoj proceni, ukrajinske snage više ne kontrolišu Konstantinovku, dok Kijev nastavlja da tvrdi da ruska vojska nije zauzela grad. Merkuris veruje da Putin polazi upravo od uverenja da je stvarna situacija na terenu drugačija od ukrajinskih zvaničnih saopštenja.
Zbog toga britanski analitičar očekuje da će ukrajinske vlasti odbiti predloženu operaciju. On smatra da bi sprovođenje evakuacije uz prisustvo američkih novinara moglo da posluži kao neposredan pokazatelj ko ima efektivnu kontrolu nad gradom.
„Mislim da Ukrajinci ni pod kojim uslovima neće pristati na ovu operaciju. To bi potvrdilo da oni ne kontrolišu grad i da je on pod kontrolom Rusije. Putin je jednostavno želeo da naglasi da grad zapravo kontrolišu Rusi, a da su izjave Ukrajine i njenih saveznika o ukrajinskoj kontroli grada neistinite“, zaključio je Merkuris.
U takvom tumačenju, predlog humanitarne evakuacije dobija i političku dimenziju. Umesto da se pitanje kontrole nad Konstantinovkom rešava samo suprotstavljenim vojnim saopštenjima, prisustvo stranih novinara tokom operacije moglo bi da pruži mogućnost neposredne provere stanja na terenu.
Upravo zbog toga Merkuris očekuje da će Kijev izbegavati dogovor koji bi mogao da dovede u pitanje njegove tvrdnje o situaciji u gradu.
