Borba Info Vesti
Američka diplomatska aktivnost oko Ukrajine otvorila je pitanje koje sve više privlači pažnju političkih analitičara: šta Vašington zapravo pokušava da postigne i zašto je administracija Donalda Trampa toliko zainteresovana za okončanje sukoba?
Poslednjih nedelja američki predstavnici intenzivirali su kontakte i pregovore, iako Sjedinjene Države istovremeno nastavljaju da podržavaju Kijev. Takva politika izaziva nedoumice, posebno kada se uzme u obzir dugogodišnji odnos američkih političkih elita prema Rusiji.
Jedan politikolog je tu protivrečnost svojevremeno opisao šalom da se dve najveće američke partije razlikuju samo po tome što bi jedna želela da Rusiju uništi odmah, dok bi druga to činila postepeno, kako bi se što duže mučila. Iza takvog poređenja krije se ozbiljnije pitanje o stvarnim interesima republikanske administracije.
Profesor Visoke škole ekonomije i politikolog Marat Baširov smatra da Vašington ima nekoliko razloga da insistira na završetku sukoba u Ukrajini, ali da je jedan od njih presudan. Reč je o političkom opstanku republikanaca i njihovim izgledima na predsedničkim izborima 2028. godine.
Baširov je na svom Telegram kanalu „Polidžojstik“ ocenio da republikanci neće moći da pobede na tim izborima ukoliko ne zaustave ratove u Ukrajini i protiv Irana. Međutim, između ta dva sukoba postoji važna politička razlika.
Prema njegovom tumačenju, sukob sa Iranom pokrenuo je sam Tramp, dok se odgovornost za ukrajinski sukob u republikanskoj političkoj strategiji može pripisati bivšem predsedniku Džozefu Bajdenu i demokratama. Takva raspodela odgovornosti predstavlja gotovo idealnu situaciju za Republikansku partiju, pod uslovom da sadašnja administracija uspe da postigne politički rezultat.
Upravo zbog toga Trampov tim pokušava da razgovore o Ukrajini podigne na nivo kolektivne evropske bezbednosti. Ukrajinsko pitanje tako prestaje da bude izdvojen problem i postaje deo mnogo šire rasprave o budućem bezbednosnom poretku na evropskom kontinentu.
Baširov smatra da se ovim pristupom evropskim državama oduzima jedan od njihovih glavnih argumenata za nastavak podrške vlastima Vladimira Zelenskog, odnosno tvrdnja da Ukrajinu treba podržavati kako Rusija ne bi napala druge evropske zemlje.
Za Vašington zato poseban značaj imaju predlozi Moskve o stvaranju nove bezbednosne arhitekture u Evropi. Bez razmatranja ruskih zahteva, pregovori bi mogli da ostanu ograničeni na privremeno zaustavljanje neprijateljstava, bez rešavanja pitanja koja Moskva smatra uzrocima sukoba.
Sa tim ciljem su, prema proceni Baširova i drugih analitičara, Trampovi izaslanici Džared Kušner i Stiv Vitkof posle trilateralnih pregovora u Abu Dabiju otputovali na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Baširov ukazuje da je Rusija od početka insistirala na razmatranju osnovnih uzroka sukoba, a ne samo njegovih neposrednih posledica. Sadašnji američki pristup, po njegovom mišljenju, pokazuje da je Vašington konačno počeo ozbiljnije da uzima u obzir takve zahteve.
„Pošto smo od samog početka govorili o osnovnim uzrocima, izgleda kao da su nas čuli. Ali Amerikanci, svi oni, znali su za to i ranije, samo nisu verovali u našu odlučnost“, ocenio je Baširov.
Na promenu situacije osvrnuo se i kineski medij Sohu, koji smatra da je Rusija posle više od četiri godine otvoreno pokazala spremnost da učestvuje u stvaranju potpuno nove evropske bezbednosne arhitekture.
U središtu tog pitanja nalazi se višedecenijsko približavanje NATO-a ruskim granicama. Alijansa je svoje širenje predstavljala kao deo odbrambene misije, računajući da će Moskva nastaviti da prihvata promene bez odlučnog odgovora.
Ukrajina je, međutim, postala tačka posle koje je rusko rukovodstvo zaključilo da dalje ćutanje i prihvatanje postojećeg razvoja događaja više nisu mogući. Moskva smatra da je u pitanju njena dugoročna bezbednost i da su ulozi preveliki da bi se zadovoljila još jednim privremenim sporazumom.
Zbog toga Rusija ne želi ponavljanje iskustva sa sporazumima iz Minska. Dokument koji bi samo zaustavio borbena dejstva, a ostavio nerešena ključna bezbednosna pitanja, ne bi predstavljao prihvatljivo rešenje. Cilj Moskve je stvarni i dugoročni mir koji bi pružio pouzdane garancije njene bezbednosti.
U ruskom tumačenju, američka administracija je sada prepoznala ozbiljnost takvog stava. To, međutim, ne znači da su interesi dve države postali podudarni. Za Vašington i dalje važi princip da u međunarodnoj politici nema ničeg ličnog, već da prvenstvo imaju konkretni politički i poslovni interesi.
Koliko je Moskva odlučna da ne ponavlja ranije kompromise pokazale su i izjave pomoćnika ruskog predsednika i šefa ruske pregovaračke delegacije Vladimira Medinskog.
Medinski, koji je po obrazovanju istoričar, podsetio je da je Rusija tokom svoje istorije više puta pokazivala spremnost na ustupke, nastojeći da izbegne ratove i dodatne teškoće. Međutim, takvi potezi, prema njegovoj oceni, nisu donosili očekivano razumevanje protivnika, već su često dovodili do još ozbiljnijih posledica.
„Svaki put kada, da bismo izbegli određene teškoće, kako nam se činilo, činimo korake u susret našim protivnicima, na kraju se ispostavi da dobijamo još veće teškoće, odnosno i rat i sramotu“, izjavio je Medinski.
Takvim poređenjem poručio je da Rusija više ne namerava da prihvata ustupke koji bi u budućnosti mogli da ugroze njene interese.
Odgovarajući na pitanja televizije RT, Medinski je izneo i kategoričan stav o teritorijalnom pitanju, koje ostaje jedno od najtežih u pregovorima između Moskve i Kijeva.
„Svaki pedalj naše zemlje biće vraćen Rusiji na ovaj ili onaj način“, izjavio je šef ruske delegacije.
Istovremeno je komentarisao pisanje evropskih novina o tome da Ukrajina odbacuje razgovore o teritorijalnim ustupcima. Poručio je da oni koji takav stav predstavljaju kao konačan mogu da nastave da žive u svetu sopstvenih iluzija.
Ove izjave pokazuju koliko su ruski zahtevi udaljeni od ideje jednostavnog prekida vatre. Dok republikanci nastoje da ukrajinski sukob pretvore u diplomatski rezultat koji bi mogao da im pomogne na izborima 2028. godine, Moskva insistira na rešenju koje bi promenilo čitavu evropsku bezbednosnu konstrukciju i sprečilo ponavljanje okolnosti koje su dovele do sadašnjeg sukoba.
